Onomad kada sam tražio na koji ću to servis da okačim svoje fotografije kako bi ih lakše pokazivao prijateljima Flickr mi je bio logičan izbor. 3 puta sam produžavao godišnju članarinu u iznosu od 24$ koja se nije menjala.

Kada sam ovog leta želeo da produžim ponovo nalog, počeli su problemi. Svaki put je nalog produžen sa druge kartice odnosno vlasnik kartice nisam bio ja. Otišao sam u izmenu svog profila da ubacim novu karticu što je prošlo bez problema ali uplata nije htela da prođe.

Pisao sam im, pisali su oni meni, međutim ništa nismo rešili a ja sada kada želim da odem u izmenu svog Yahoo acounta stranica se jednostavno refreshuje i ne prikaže nikakvu grešku i naravno ne dobijem mogućnost za izmenu podataka (Flickr nalog je normalno funkcionisao). Oduvek mi se nije sviđao taj Yahoo acount menadžer i preterana sigurnost, provere itd, jednostavno su prekomplikovali stvari.

Ako zanemarimo Yahoo umešanost, Flickr je po meni lep i jednostavan servis koji naravno ima potencijala da bude još bolji. Dopada mi se što ima statistiku posećenosti svake fotografije, statistiku zastupljenosti digitalaca koje korisnici koriste. Po meni najbolji web based Uploader slika. Takođe odličan web menadžer fotografija. Praktično vam nije potreban dodatni softwer na računaru. Lako menjanje naziva fotografija.

Ono što mi se ne sviđa je to da je pregled slika dosta usporen, članarina mi je skupa, 24$ godinu dana, neograničen broj slika. Ako ne platite članarinu vidite uvek poslednjih 200 fotografija, i poslednja 3 albuma bez mogućnosti dodavanja novih. Starije fotografije se ne brišu sa servera nego su jednostavno sakrivene dok ne platite.

I tako sam ja juče sve slike povukao sa Flickr-a u želji da ih premestim na Picasu. Za ovu operaciju mi je pomogao Flickr Downloader.

Picasa softwer sam koristio mnogo ranije, još u prvim danima, tada još nije ni postojala web galerija. Program je kao i danas bio sušta supronost popularnom ACDSee-ju jer se više bazirao na organizaciji i manipulisanju fotografija po datumima.

U subotu sam uspeo da uhvatim bitne osobine Picasa web albuma. Logika naplate sadržaja ide na megabajte. 1GB prostora se dobija free, a sledećih 20GB košta 5$ godišnje.

Pregled fotografija je brz i jednostavan, full screen opcija i slideshow radi posao. Jedina mana je to da ako želite komforan rad ipak morate skinuti Picasa program jer je tada upload novih slika puno lakši. Web deo je osmišljen samo za pojedinčne varijante uploada. Za sada koliko sam shvatio broj albuma je neograničen, jedino ste ograničeni na 1000 slika u jednom. Sve svoje fotografije možete videti na public linku koji izgleda ovako : picasaweb.google.com/vaše-google-korisničko-ime

Zapamtite, fotografije su jedino ono što nije nadohnadivo, ako ih već ne bekapujete na 3 kopije onda ih barem izradite, cifra je smešna, 15 din. po slici 10×15cm. Od 100 fotografija sa recimo rođendanskog roštilja sigurno možete odabrati 5 favorita, što će biti sasvim dovoljno kada za 20 godina budete pregledali uspomene.

Kada sam prešao na Win7 Srpskey više nije hteo da radi, jednostavno aplikacija nije napravljena za 64bit arhitekturu i to je to. Ali u poslednjem broju Sveta Kompjutera sam pročitao o programu Phrase Express koji lako može da zameni Srpskey i još mnogo toga. Najjednostavnije objašnjenje programa je to da na osnovu unete neke reči, slova ili fraze on umesto vas ubaci predhodno definisan text.

Recimo kada napišem “potpis” program će tu reč zameniti sa recimo “Hvala na javljanju s poštovanjem Ćuković Miloš” Na mnogo načina može da se upotrebi, na vama je da ga podesite po sebi.

Besplatan je za download, a takođe možete preuzeti i već definisanu biblioteku fraza za latinične kvačice na Srpskey način.

Ženin brat je išao kod nekog biomeda ili mediotekara ili tako neki sličan naziv za čoveka koji leči svojom unutrašnjom energijom. Izlečio mu je asmu svojom energijom i naučio ga je kako da skoncentriše svoje telo ako opet dođe do napada gušenja. Nije morao da koristi pumpicu i sada je skroz ok. Nije mu ništa naplaćivao za seanse jer je bio mlad.

- većina ljudi poveruje u priču koja je gore ispričana, mali deo ljudi ne, u nastavku sledi objašnjenje zašto ne treba verovati tzv. šarlatanima. Ovo nije ubeđivanje, ovo je samo osvrt na drugu stranu.

————————————————-

Dosta dugo postoji James Randijeva fondacija koja nudi $1000000 osobi koja pod laboratorijskim okolnostima dokaže bilo kakvu paranormalnu moć. Naravno, suma još uvek stoji na računu. Zapitaj se zašto, kada već na sve strane postoje ljudi koji od jutra do mraka prenose energiju i leče i mlade i stare i žive i mrtve…

Fora kod astme je to da je dosta lako lečiti prevencijom i kontrolom. Moj burazer je kao klinac isto bolovao od dosta jake hronične astme, i prošlo mu je relativno brzo zahvaljujući lekarima i lekovima, i gle neverovatnog čuda: kad se izlečio, ni on nije morao da koristi pumpicu!

Brat verovatno nije ostavio sve lekove i pumpicu u trenutku kad je otišao kod tog šarlatana, ne? Nije li više verovatno i logičnije da je prošao kroz veoma normalnu i uobičajenu fazu poboljšanja bolesti, koji se baš ukrstio sa sastancima sa magičnim vračem? Koji naravno da nije naplatio jer je znao da će kasnije da priča o tome kako je taj čovek divan i uspeće da ubedi još 10 osoba o lekovitim energijama koje je preneo.

To da ako njemu iz nekog razloga nisu naplatili ne znači da od drugih neće uzeti pare.

Kao i uvek, rekla-kazala, ništa od dokaza. Ništa od brojeva, ništa o tome koliko je osoba izlečio taj lik, koliko njih nije. Samo glasine.

Nadrilekari su veoma dobri u tome da iskoriste naivitet. Za sve dobro što se desi sa osobom kažu da je to njihova čudesna energija, za sve loše kažu da su to negativne energije, demoni, zli štrumpfovi, ili što u tom trenutku najviše odgovara.

Ne postoji nikakav dokaz za prenos ikakve energije između dve osobe. Sem naravno ako jednog ne drmne struja pa prenese električnu energiju na sve koji ga pipnu

I zapitaj se zašto do sada niko nije uspeo da dokaže da ta takozvana energija postoji?

No, svako može da veruje u šta želi i ako neko misli da će mu biti bolje “prenosom” nekih imaginarnih “energija”, to je svačija lična stvar.

Meni je jedino užasno da te varalice i obmanjivači iskoriste ljude i zarađuju na njima u stanju kad su nezaštićeni, slabi, bolesni.

Evo iz tvog primera se vidi da je čak i mlade, zdrave i pametne ljude dosta lako ubediti na stvari koje jednostavno ne postoje, kamo li one koji misle da im je to zadnja šansa da ozdrave umesto da se drže upustva iz nauke i zdravstva koji su položeni i ispitani tokom decenija. Strašno… Kaznio bih te razmetljivače tako da im nikad u životu ne bih pružio nikakvu lekarsku uslugu čak i da su u životnoj opasnosti, pa da vidim kako će da pomogne ta čudesna energija njihova.

Pre 11 dana sam bio prinuđen da potražim na internetu bateriju za svoj telefon. Google mi je naravno na prvom mestu preporučio Amazon, najveću internet prodavnicu na svetu.

Kako je baterija bila dostupna u 15ak prodavnica – distributera, sa sličnim cenama, odlučio sam se za prvu. Pre poslednjeg koraka me sistem obaveštava da ovaj distributer ne može da šalje u Srbiju. Probam drugu, ista priča, treća, ništa…. Četvrta je bila neka Brilliant Store i za divno čudo, ljudi šalju u Srbiju.

Baterija je koštala 7$ a poštarina (shiping) 25$. Sve sam uredno platio VISA Virtuon karticom i počeo da se nadam da će sve stići regularno.

Usledio je mail u kojem su me obavestili da isporuka mora stići do 8. decembra najksanije. Za divno čudo, paket je stigao na kućnu adresu bez ikakvih dodatnih troškova, standardnom poštom za 11 dana!

Pored oduševljenja što je paket dosta brzo stigao obzirom da je iz Amerike i nisam odabrao “fast delivery” zanimljivo mi je bilo što je paket stigao u “Flat Rate” koverti. U prevodu bilo šta što stane u klasičnu A4 kartonsku kovertu je ista cena poštarine, dakle ne igra ulogu težina paketa.

Do sada sam samo čuo da ljudi naručuju knjige sa Amazona, ali eto baterija je stigla.

Da li ste vi naručivali nešto što nije knjiga i kakav su iskustva ?