Ako krećete na neki put van naše zemlje savet je da kupite zdravstveno osiguranje koje košta oko 15 evra i pokriva maltene sve loše što bi moglo da vas zadesi na putu.
Sva sreća ja ga nisam iskoristio 
Destincija je Subotica > Minhen, kada smo prešli našu granicu i pozdravili se sa mađarskim carinicima pred nama je bila “Evropa”. Više nema pregleda ni na Austrijskoj granici tako da smo bukvalno bez ikakve provere i nužnog zaustavljanja imali “slobodan prolaz”. Potrebno je samo kupiti vinjetu koja važi za prolaz kroz Mađarsku i celu Austriju (nemački autoput je free)
Xdrive navigacija nam je lepo pomagala a teta koja priča iz nje usmeravala baš onako kako je trebalo. Pošto smo išli kolima imali smo tu slobodu da stanemo kada hoćemo što smo uglavnom koristili za kafu i piš pauze. Zanimljiv detalj iz jedne benzinske pumpe nas je sve oduševio
Fora koju koriste na pumpama (da ne moraju da plaćaju socijalni slučaj pred vratima wc-a) je ta da imate automat u koji se gurne 1 euro, on vam potom odštampa papirić koji kasnije možete da unovčite pri kupovini.
Pri izlazu iz Mađarske i gotovo kroz celu Austriju zasađene su vetrenjače koje prave struju, meni baš lepo izgledaju uklopljene u njive i poljane.
Autoputevi su uglavnom sa 3 trake, gde je prva za kamione, srednja za vožnju (preporučljivo od 100 do 150km/h) a treća za preticanje.
Nemačka sela su predivna, sve je zeleno, podšišano, savršena nadmorska visina. Gotovo svaka kuća ima solarne panele na krovu, i stado od oko 20 30 krava koje pasu. Tačno se vidi da im je selo od značaja, mali proizvođači koji ujedinjeni mogu dosta toga da proizvedu.
Nakon pristizanja u varošicu gde smo spavali krenuli smo u centar Minhena u mini obilazak kako bi iskoristili ostatak dana.
Dosta me podseća na Beograd, jedino što ima lepšu arhitekturu, a samo šetalište je tipična Knez Mihajlova.
Još jedan super vid reklame koji koriste sada već sigurno 5 godina je da zgradu koju renoviraju oblože ceradom na koju je odštampana ta ista zgrada u budućnosti (nakon renoviranja). Površinu pametno iskoriste kako ne bi pravili ruglo od grada a plus imaju ogromni prostor za reklamu, idejama nikad kraja.
Generalno se Nemci odlikuju praktičnošću gledam ih kao inženjersku naciju.
Cigarete su dosta skupe i naravno tu je još jedan automat koji ih prodaje Prvi korak je da se ugura lična karta radi potvrde o punoletstvu, a zatim odabir marke. Postoje tri rupe za plaćanje, kartica, kovanice ili papir. Mislim da nisam video ni jednu trafiku jer se novine takođe prodaju automatikom.
Na dosta mesta u centru postoje tzv. mobil bicikle tj parkirališta. Jednostavno dođete do bajka, pozovete broj telefona koji je ispisan na njemu, automat vam naplati vožnju i bežično je otključa. Vaš je da se vozate i da je nakon završenog puta vratite na jedan od parkinga predviđenog za njih.
Mnogo ljudi vozi svoje bicikle, i nema razlike da li je u odelu, da li nose suknju, da li je to fully bajk oprema sa sve kacigom, rukavicama, rancem, šorcem… Jednostavno je to najpraktičnije prevozno sredstvo u centru jednog velikog grada, ako ne morate da nosite ogroman teret.
Ako eventulano ne postoji staza za bicikliste, tada je označena traka na kolovozu širine oko 1m. Lep prizor je kada uglavnom mame voze svoju decu u prikolicama
Oduševio sam se kako prodavnice cipela sortiraju modele. Kod nas je obično tako da vi prvo odaberete cipele koje vam se dopadaju a zatim pitate radnika da li ima vaš broj. Često vam kažu da je baš taj broj rasprodat, vi se smorite u trenutku i krećete ponovo u potragu drugog modela.
Oni su napravili police koje su klasirane po brojvima a na njima su svi modeli iste veličine. Ovako je mnogo manji smor efekat jer odmah vidite koje modele poseduju u kojim brojevima + dobiju radnika više koji ne mora da burla po magacinu tražeći broj za vas…
Na banderama imaju sandučiće za vrećice koje služe za skupljanje izmeta vašeg kućnog ljubimca, nema izgovora da grad bude prljav, sve je obezbeđeno.
Da, što se tiče reciklaže, na povratku smo svratili u jedno selo gde smo znali da postoji super market Aldi, sa dosta jeftinijim proizvodima. Na samom ulazu u prodavnicu postavljena je ogromna mašina za reciklažu plastike. Mislim da automatski sabija u kockice ubačene flaše – kompresuje ih. Takođe lep prizor, tata je postavio malu devojčicu u kolica za kupovinu stojeći a ona gura flaše jednu po jednu u mašinu. Njoj je to zanimljivo jer kao mašina “pojede” sve što joj dođe blizu usta 
