Od 2020. i ‘21 dosta se toga promenilo ali i ostalo isto. Sve što sam ispodešavao tada i dalje je aktuelno ali je prošireno Zigbee senzorima i uređajima.
Ono što me je podsetilo da bi trebao da napišem update svoje “smart” kuće je izvanredna produkcija našeg marketing tima. To su video materijali za potrebe PIERRE akademije (pomoć integratorima).
Pogledajte jedan primer:
Nove bežične automatizacije (PIERRE Wave)
Jedna od najlepših mogućnosti koje pružaju bežični uređaji je to što jedan konkretan senzor može da služi kao trigger za jedan ili više uređaja kroz logičke povezanosti bez fizičke konekcije sa gateway-om.
Npr. jedan senzor pokreta može da trigeruje paljenje svetla u prostoriji + dizanje roletne u nekoj drugoj sobi.
Ono što je kod mene trenutno implementirano je sledeće:
2 kupatilska svetla, gde tokom dana tj. budnog stanja rade oba svetla i ono na ogledalu i veliko na plafonu. Pale se na senzor prisutnosti. Tokom noći (posle 00:00) se takođe na pokret pali samo malo svetlo kod ogledala.
Svetlo na šanku u kuhinji i veliko kuhinjsko svetlo. Veliko kuhinjsko svetlo se pali automatski tokom popodneva koje trigeruje brightness senzor, kada je svetlost manja od 20%. Ono radi do 21h, ali se baš u to vreme pali malo i suptilno šank svetlo za noć.
U dnevnoj sobi, takođe postoji malo svetlo – noćna lampa i veliko plafonsko. Plafonsko nije automatizovano, ali malo noćno svetlo se automatski gasi u 00:00, a pali se u 6:00 kada se ustaje za posao.
U spavaćoj sobi imamo jedno mini svetlo zbog malenog koji još ne spava u potpunom mraku, ono se pali u 20:00 a gasi kada dođe dan.
Za sve ovo je zadužen mini RIO display, koji je ujedno i Zigbee gateway, koji orkestrirao sve ovo gore nabrojano.
I ja sam naučio pogrešno, i pogrešno pravio vatru 30 godina. Onda je firma za koju radim pokrenula inicijativu IT Subotica 2030 koja ima agendu da život u Subotici i generalno u Srbiji učini boljim primenjujući dobre prakse iz raznih oblasti kako vodimo IT kompanije.
Ono što mi je otvorili oči je da vrsta ogreva jeste veliki faktor zagađenja ali je isto tako i način kako se potpaljuju ognjišta.
Pred iduću zimsku sezonu ćemo napraviti kampanju kako se pravilno slaže ogrev u pećima na drva ili ugalj, a sad ću vam pokazati kako se isti princip može primeniti i na raspaljivanju roštilja.
Ključna stva je:
Vatra gori od gore prema dole, a ne obrnuto
Tvrdi – veliki, kalorični – ogrev ide na dno ognjišta
Kako se ide od dole prema gore tako se ređa sve tanji i lakše zapaljiv ogrev
Na vrhu je najbolje koristiti neki eko starter. Moji favoriti su ovi jelovi smotuljci umočeni u vosak.
Prednosti su:
Brza priprema
Ima vrlo malo dima pri raspaljivanju
Možete popiti celo pivo na miru sa društvom dok se ćumur lepo zapali, bez ikakve intervencije
Jelovina – umočena u vosak – starter vatre, eko varijanta.
Poster koji smo pripremili za bolje razumevanje goriva koje se loži
Silikon se uglavnom stavlja tamo gde ima vode. Uzmimo za primper da je to kupatilo.
Kupatilo pre svega mora da ima prozor ili ventilaciju kako bi voda i vlaga mogli da isparavaju, to je prvi uslov.
Drugi uslov je pravilan način nanošenja silikona.
Ugao mora biti oštar sa dovoljno pada da voda može lako da sklizne sa njega u kadu ili lavabo.
Ključno je da se voda ne zadržava na silikonu tokom noći tj. duže od ~12h.
Ako voda sklizne sa silikona, buđ nema vremena da se razvija.
Kako oblikovati silikon da ima dobar pad tj. ugao?
Treba vam alat, prst i mešavina vode i sapunice.
Ja sam upotrebio fajtalicu od tečnosti za čišćenje stakla. Tečni sapun i vodu sam umešao tako da kada rastvor naprskate na prste bude klizavo.
Kada nanesete dovoljnu količinu silikona dobro ga naprskajte sapunicom.
Sapunica vam pomaže da imate duže vreme pre nego što silikon počne da se suši ali i da ga lepo oblikujete.
Obratite pažnju da i gornji i donji kraj silikona bude dobro stanjen do granice nestajanja.
Alat će vam pomoći da napravite osnovni lepi trougao a sa prstima lakše možete završiti gornju i donju stranu tako da nigde nema “kade” tj. kanala gde bi voda mogla da se zadržava.
Slobodno naprskajte i prste pre zahvata i oblikovanje će vam biti znatno lakše.
Na ovaj način ćete produžiti vek silikona i sprečiti nastanak crne buđi.
Koliki su bili inicijalni troškovi pumpe i instalacije
Kako je urađena instalacija i koja oprema je korištena
Koliki su bili mesečni računi struje za sezonu 2022-23
Kako radi pasivno hlađenje preko toplotne pumpe
Kako se kombinuje toplotna pumpa sa centralnim grejanjem
Kako sam iskoristio Pierre da radi umesto klasičnog termostata
Vrste bunara / izvlačenje toplote iz zemlje
Period otplate
Odavno sam upoznat sa principom rada toplotne pumpe i njenom efikasnošću, pa se u ovom tekstu neću baviti time. Ukoliko niste upoznati sa ovim načinom grejanja preporučujem vam da Googlate i pogledate koji Youtube snimak, ima i stranih i domaćih.
Za toplotnu pumpu sam se odlučio na početku 2022 godine. Slučajno, baš pred poskupljenje drva od 80%.
Moja kuća je 125m2 i postavljeno je centralno grejanje. Jedna polovina kuće je sa radijatorima a druga sa podnom instalacijom + radijatori.
Ako gradite kuću, moj savet je da postavite cevi u pod i na plafon a može i u zidove i dobro izolujete kuću, tada su efekti najbolji. Treba vam samo jedan radijator – u kupatilu za sušenje peškira.
Ranijih godina smo se grejali na drva preko centralnog grejanja i tu peć nisam hteo da izostavim i pored nove toplotne pumpe. Cilj je bio da mogu da rade pararelno.
Koju toplotnu pumpu sam odabrao
Preporuka, lokalni proizvođač i dobar rad pumpe u koji sam imao prilike da se uverim više puta su mi dosta lako suzile izbor na Dušana koji je vlasnik firme Geotermika iz Subotice. Preporučio mi je model Compact nakon detaljne analize objekta i situacije.
Dogovore smo započeli u februaru sa ciljem da sve bude gotovo do septembra. Tako je bilo.
Koliki su bili inicijalni troškovi pumpe i instalacija
Cena ovog osnovnog modela je tada iznosila 3.500 EUR
Buffer, instalacije, izmenjivač za pasivno hlađenje, filteri, pumpe još oko 2000 EUR
Dva bunara 700 EUR
Šahta 450 EUR
Zemljani radovi 400 EUR
Razni dodatni troškovi ~ 200 EUR
Kako je urađena instalacija
Dakle, bio je cilj da se toplotna pumpa veže na postojeću instalaciju pored peći za centralno grejanje. Zamisao je bila da kada me mine želja da malo založim ili ako bude zima sa -20 da mogu u isto vreme da koristim oba sistema.
Za ovakav način rada je neophodan tzv “buffer”. To je veliki sud, kod mene od 200 litara koji je izolovan pur penom. Kao što mu i sam naziv kaže, njegov zadatak je da ublaži naglo zagrevanje vode preko vatre i izniveliše temperaturu u instalaciji.
Za moju kuću, tokom prosečnih zima, voda u sistemu ne prelazi 34 stepena za 22 stepena u prostoriji.
Kada se loži vatra, voda lako može da dođe i do 70 stepeni na izlazu, zato je buffer izuzetno bitan.
Pećka ima svoju cirkulacionu pumpu koja gura vodu u buffer, toplotna pumpa ima svoju koja takođe gura u buffer i jedna koja izvlači vodu iz baffera ka kućnoj instalaciji i vraća je.
U igri su dva standardna filtera za veće čestice, za bunarsku vodu i za kućnu instalaciju.
Tu su još pločasti izmenjivač toplote za hlađenje, i termometri:
Jedan termometar je postavljen spolja u hlad i on diktira toplotnoj pumpi kako da radi u odnosu na spoljnu temp (postoji algoritam)
Drugi je u bufferu, koji takođe diktira kako da radi toplotna pumpa
Zatim imam monitorske termometre na izlazu vode – pre nego uđe u kuću
Još jedan u bufferu za potrebe smart aplikacije Pierre
I termometar u sobi koji određuje kada će da se uzima voda iz buffera za grejanje ili hlađenje. On je glavni termometar umesto termostata, takođe je i merač vlage.
Bunarska pumpa je udaljena od toplotne pumpe oko 25 metara, spaja ih, ukopana u zemlju na 60cm, okiten cev koja je izolovana sunđerom.
Bunar je bušen na 56 metara, pumpa je spuštena na 2.5m u šahtu.
Koliki su bili mesečni računi za struju za sezonu 2022-23
Crvene kolone su prethodna sezona kada se grejalo isključivo na drva.
Zelene kolone su sezona sa toplotnom pumpom, oko 20x sam založio vatru.
Ukupno 337 EUR za 9 meseci. (Od ukupnog iznosa računa za struju sam oduzeo 4.700,00 RSD svaki mesec, koliki su mi bazni troškovi otprilike.)
Poslednje kolone su prosečne temperature u Subotici.
Sezona 2022-23 je bila 0.6 stepeni toplija od prethodne. Da sam imao toplotnu pumpu u crvenoj sezoni tada bi iznos bio oko 360 EUR.
Sezona 2023/2024 367 EUR. Čitava 2 stepena je ova sezona bila toplija od prethodne. Trošak je veći zbog povećanje cene struje.
Kako radi pasivno hlađenje preko toplotne pumpe
Hlađenje je tzv. pasivno jer ne zahteva rad kompresora toplotne pumpe. Kod ovog načina rada koristi se samo upravljačka jedinica pumpe zbog praćenja temperature i puštanja u rad bunarske pumpe i cirkulacione pumpe.
Voda iz bunara koja je oko 14 stepeni prolazi kroz pločasti izmenjivač toplote sa jedne strane.
Sa druge strane izmenjivača cirkuliše voda iz kućne instalacije. Kada se “sudare” ove dve vode preko zidova izmenjivača dolazi do predavanja temperature. Bunarska voda od 14 stpeni rashlađuje vodu iz prostorija koja je npr. 27 stpeni.
Ovog leta je hlađenje podešeno da krene sa radom kada u prostoriji naraste temperatura iznad 25.5 stepeni. Toplotna pumpa prestaje da hladi buffer kada voda dostigne temperaturu od 21.5 stepeni.
Sve niže od ove temperature značilo bi pojavu kondenza što nikako ne želite da se dešava.
Dakle, izlazna voda od oko 22 stepena u instalacijama hladi prostorije. Kada upekne zvezda na 36-38 stepeni tokom više dana, u prostorijima ne prelazimo 27.2 stepena sa povremenim paljenjem klime u jednoj polovini kuće.
Podna instalacija nije najbolja za hlađenje jer ne možeš da ideš bos, zato sam na početku rekao da je dobro imati plafonsku instalaciju baš zbog letnjih dana. Radijatori opet nisu toliko efikasni, zato bi njihova zamena bila fencoili npr.
Kako se kombinuje toplotna pumpa sa centralnim grejanjem
Imam običaj da nekim vikendima zapalim vatru i tada, kada temperatura vode u bufferu dostigne 38 stepeni, pokreće se automatizovan scenario u Pierr-u i toplotna pumpa se gasi tj. čeka da se peć ohladi na 30 stepeni.
Dokle god je u sobi temperatura manja od 22.5 stpena, cirkulaciona pumpa će gurati vodu iz buffera u sobe. Čim dostigne zadatu temp. ona staje a buffer voda počinje mnogo brže da se greje jer sada nema potrošača… zatim kada temperatura padne – a histereza je podešena na 0.9 stepeni kreće sve ispočetka.
Negde na pola noći kada se više ne loži i voda se ohladi, toplotna pumpa će opet preuzeti primat i nastaviće sa radom po zadatom scenariju.
Noćna temperatura toplotne pumpe je podešena na 20.5 stepeni, a dnevna na 22.
Kako sam iskoristio Pierre da radi umesto klasičnog termostata
Kada imate recimo gasno grejanje uvek imate termomstat koji čuči negde u prostoriji. On ima display, i možete preko njega da odredite kada da krene da radi grejanje, temperature, kojim danima i sl…
Ako imate Pierre – smart home hub uz njega dobijate aplikaciju u kojoj možete to sve isto da podesite ali i mnogo više i lakše.
Osim što je Pierre stalno nakačen na internet pa preko telefona možete kontrolisati grejanje i hlađenje, njegova prava jačina je to što ako dobro podesite “scenarije”, ne morate ništa da čačkate – osim kada je promena godišnjih doba.
Za ovakvo funkcionisanje, dovoljna je jedna, praktično nevidljiva temperaturna sonda, u odabranoj prostoriji, koja je uvezana u Pierre hub.
Za moje potrebe sam napravio 3 scenarija:
Toplotna pumpa dan
Toplotna pumpa noć
Drva
Prva dva scenarija se pale automatski u određeno vreme a treći na osnovu temperature u bufferu od 38 stepeni, takođe automatski (kako je ranije opisano).
Za letnji režim tj. hlađenje nemam scenario jer postoji samo jedan temperaturni uslov.
Vrste bunara / izvlačenje toplote iz zemlje
Zaj sistem voda – voda, neophodan vam je bunar ili sonde.
Bunari mogu biti sa “sitom”, na ispiranje, sa potopnom pumpom…
Bunari sa sitom su najbrže gotovi i nije neophodna velika mašina za bušenje. Idu do nekih 60 metara.
Kod ovih bunara pumpa ide u šahtu, što dublje to bolje.
Bunari sa potopnom pumpom su sledeći nivo. Njihova prednost je što vam praktično ne treba šahta jer pumpa direktno ulazi u cev bunara. Ovakvi bunari mogu biti raznih dubina.
Bunari na ispiranje zahtevaju veću mašinu – bušilicu, i da kompresor ispira vodu par dana. Treba vam prostor, veće dvorište, ovakvi bunari imaju velike kapacitete.
Najbolji način uzimanja toplotne energije iz zemlje preko vode je preko sondi postavljenih u zemlju.
Lajički ću objasniti:
Na recimo 4 mesta oko kuće se probuše rupe na ~100m. U njih se postavi po par cevi koje se dodatno uliju u beton. Kroz njih teče specijalna tečnost koja ima dobre termo karakterisitke.
Svaki par cevi je povezan sa toplotnom pumpom koja uzima toplu tečnost iz zemlje, pa se tečnost opet vraća dole po još toplote i tako u krug, kroz gotovo savršen zatvoren sistem.
Ovo je najbolji način jer izbegavate probleme sa bunarima i bunarskim pumpama koji nisu retki. Naravno pogodićete, ovo je i najskuplji način.
Period otplate
Kada će se ovo sve isplatiti pitate? Moja računica je između 7 i 8 godina, u zavisnosti od cene drveta i struje.
Za kraj
Sledeća investicija – koja je usmerene ka prirodnim resursima su definitivno solarni paneli. Stay tuned.
Tu sam za sva pitanja, posavetovaću ono što je u mom domenu.
Ako budete radili sa Dušanom iz Geotermike, napomenite mu da sam ga ja preporučio, jer onda dobijam 2% od posla 😉
Ukoliko ste zainteresovani za automatizaciju ne samo grejanja nego cele kuće, zgrade ili poslovnog prostora, javite se Damiru u Pierre i takođe ga pozdravite od mene.
Dobar cug – dobra toplota! Kod raketne peći je količina vazduha ključna za dobar plamen. Pećka je osmišljena da “guta” grančice i sitne cepanice, a za uzvrat može fino da se ogreje ili ispeče neka klopica. Hladan vazduh se prirodno podiže kroz cev peći i time se vatra fino razbuktava.
Moju sam kupio preko KP. Ima sada već raznih modela. Ono na šta ja nisam obratio pažnju pre kupovine je to da bi raketna pećka trebala da ima otvor za pepeo. Da može lako da se čisti bez gašenja vatre.
Ako to ne postoji, moćićete da isprižite, meso, povrće ali recimo pasulj ili gulaš neće da može zbog malenog ložišta koje će se napuniti pepelom za to vreme.
