Ja: Da li imaš podatak koji procenat ljudi ceni i može da razazna i vidi razliku između digitalno snimljene mizike, filma i fotografije u poređeenju sa analognim pristupom?
Claude Sonnet 3.7: Nemam tačne podatke o procentu ljudi koji mogu da razlikuju digitalno snimljeni materijal od analognog. Ovo je interesantno pitanje koje zahteva specifična istraživanja. Za muziku, postoje studije o “zlatnim ušima” – audiofili koji tvrde da mogu razlikovati analogni zvuk (vinili) od digitalnog (CD, streaming), ali kontrolisana istraživanja često pokazuju da je taj procenat manji nego što se pretpostavlja. Kod fotografije, razlika između digitalne i analogne (film) fotografije može biti suptilna i zavisi od mnogih faktora – kvaliteta skeniranja, rezolucije digitalnog senzora, itd. Za filmove, mnogi profesionalci mogu primetiti razlike u estetici između digitalnog i filmskog snimanja, ali prosečan gledalac verovatno ne može konzistentno prepoznati razliku. Ako vas zanima precizna statistika, preporučio bih istraživanje novijih studija na ovu temu, pošto se tehnologija stalno razvija i razlike postaju sve suptilnije.
Ja: Da li postoji bar neko istraživanje na ovu temu?
Claude Sonnet 3.7: Da, postoje istraživanja na ovu temu, iako precizni procenti variraju u zavisnosti od metodologije i specifičnog medija. Za audio:
Meyer i Moran su 2007. sproveli poznatu studiju u kojoj audiotehničari i audiofili nisu mogli pouzdano razlikovati visokokvalitetni digitalni zvuk od analognog u dvostruko slepom testu. Istraživanja japanskog audio društva pokazala su da manje od 5% učesnika može konzistentno razlikovati zvuk sa vinila od digitalnog u kontrolisanim uslovima.
Za fotografiju:
Postoje studije koje pokazuju da profesionalni fotografi mogu identifikovati razlike između filma i digitalne fotografije u oko 60-70% slučajeva, dok prosečni posmatrači postižu rezultate blizu nasumičnog pogađanja.
Za film/video:
Istraživanja filmske industrije sugerišu da oko 20-30% filmskih profesionalaca može pouzdano identifikovati da li je film snimljen digitalno ili na filmskoj traci, dok je kod opšte publike taj procenat znatno niži.
Treba napomenuti da se ova oblast stalno razvija, a razlike postaju sve suptilnije kako digitalna tehnologija napreduje. Većina ovih studija uključuje relativno male uzorke i specifične uslove testiranja.
Ja: Winamp je imao odličan algoritam za shuffle tj. random puštanje pesama. Da li znaš koji je metod koristio?
Claude Sonet 3.5: Winamp-ov algoritam za nasumično puštanje pesama (shuffle) je zaista bio poseban i često se spominje kao jedan od najboljih implementacija shuffle funkcije. Dozvolite mi da objasnim kako je radio.
Winamp je koristio modifikovanu verziju Fisher-Yates (ili Knuth) shuffle algoritma. Evo kako je to funkcionisalo:
Prvo bi se napravila kopija cele playlist-e
Zatim bi se primenio Fisher-Yates algoritam koji:
Prolazi kroz niz od kraja prema početku
Za svaku poziciju i, bira nasumičnu poziciju j između 0 i i
Zamenjuje elemente na pozicijama i i j
Ono što je bilo posebno kod Winamp-ove implementacije je da je:
Pamtio istoriju prethodno puštenih pesama kako bi izbegao ponavljanje
Koristio težinske faktore koji su davali malu prednost pesmama koje dugo nisu puštene
Izbegavao puštanje više pesama istog izvođača zaredom
Ovo je davalo utisak pravog “nasumičnog” puštanja, ali sa dovoljno “inteligencije” da izbegne očigledne probleme klasičnog random shuffle-a kao što su:
Ponavljanje iste pesme nakon kratkog vremena
Klasterisanje pesama istog izvođača
Previše predvidivi obrasci
Sada većina modernih music player-a koristi slične algoritme, ali Winamp-ova implementacija je bila jedna od prvih koja je ovo uradila na zaista efektivan način.
Ja: Zašto youtube nema tako efikasan shuffle?
Claude Sonet 3.5: Problem YouTube-ovog shuffle algoritma je kompleksan iz nekoliko razloga:
Tehnička arhitektura
YouTube primarno nije dizajniran kao muzički plejer – to je video platforma
Pesme/videi se strimuju sa servera, što znači da shuffle mora raditi sa udaljenim sadržajem
Za razliku od Winampa koji je radio sa lokalnim fajlovima i mogao lako manipulisati celom plejlistom
Ograničenja API-ja i keširanja
YouTube mora balansirati između performansi servera i kvaliteta shuffle-a
Često učitava samo deo plejliste u memoriju da bi uštedeo resurse
Ovo rezultira u “pseudo-random” ponašanju gde se pesme često ponavljaju
Poslovni razlozi
YouTube Music je relativno nov proizvod u poređenju sa drugim streaming servisima
Fokus je više na preporukama i discovery-ju nego na klasičnim plejer funkcijama
Postoji teorija da namerno favorizuje određene pesme/izvođače iz komercijalnih razloga
Algoritamska kompleksnost
Winamp je mogao držati celu istoriju puštanja i metapodatke u memoriji
YouTube mora ovo raditi distribuirano, preko više servera
Teže je implementirati sofisticirane težinske faktore i pamćenje istorije
Od 2020. i ‘21 dosta se toga promenilo ali i ostalo isto. Sve što sam ispodešavao tada i dalje je aktuelno ali je prošireno Zigbee senzorima i uređajima.
Ono što me je podsetilo da bi trebao da napišem update svoje “smart” kuće je izvanredna produkcija našeg marketing tima. To su video materijali za potrebe PIERRE akademije (pomoć integratorima).
Pogledajte jedan primer:
Nove bežične automatizacije (PIERRE Wave)
Jedna od najlepših mogućnosti koje pružaju bežični uređaji je to što jedan konkretan senzor može da služi kao trigger za jedan ili više uređaja kroz logičke povezanosti bez fizičke konekcije sa gateway-om.
Npr. jedan senzor pokreta može da trigeruje paljenje svetla u prostoriji + dizanje roletne u nekoj drugoj sobi.
Ono što je kod mene trenutno implementirano je sledeće:
2 kupatilska svetla, gde tokom dana tj. budnog stanja rade oba svetla i ono na ogledalu i veliko na plafonu. Pale se na senzor prisutnosti. Tokom noći (posle 00:00) se takođe na pokret pali samo malo svetlo kod ogledala.
Svetlo na šanku u kuhinji i veliko kuhinjsko svetlo. Veliko kuhinjsko svetlo se pali automatski tokom popodneva koje trigeruje brightness senzor, kada je svetlost manja od 20%. Ono radi do 21h, ali se baš u to vreme pali malo i suptilno šank svetlo za noć.
U dnevnoj sobi, takođe postoji malo svetlo – noćna lampa i veliko plafonsko. Plafonsko nije automatizovano, ali malo noćno svetlo se automatski gasi u 00:00, a pali se u 6:00 kada se ustaje za posao.
U spavaćoj sobi imamo jedno mini svetlo zbog malenog koji još ne spava u potpunom mraku, ono se pali u 20:00 a gasi kada dođe dan.
Za sve ovo je zadužen mini RIO display, koji je ujedno i Zigbee gateway, koji orkestrirao sve ovo gore nabrojano.
Prvi put kada sam naleteo na ovaj držač soli odmah sam se zaljubio.
Sam čin da golim rukama uzimaš prstohvat soli bez nekog otvaranja ili pomeranja me jednostavno loži. Brzim potezom dovedeš hranu do perfekcije koju želiš da postigneš… Emile Henry je kompanija koja inače pravi i ostala kuhinjska pomagala… a svinjica ima u mnogo boja.
Pošto ne živimo na zapadu ili u Americi, da bi ovo nabavio treba ti dosta vremena i novaca… pa krene da radi balkanski snalažljivi instikt.
Znam, a i viđao sam da u Srbiji ima sada već dosta malih keramičara koji prave slične stvari u svojim radionicama. Pitaću nekoga da mi napravi kopiju.
Nađem tako MK Forma na Paliću tu blizu Subotice. Kontaktiram ih i pimo-lp[;/’tam koliko bi koštalo da se napravi replika. Čovek mi ljubazno odgovori da ne radi kopije ali da je voljan da napravi svoju verziju.
Moji uslovi su bili da ima veliki otvor, da ima “krov” kako prašina ne bi upadala lako u so, i da stane 1/2 ili 1kg soli. Dogovor je pao i dobili smo subotički salt pig 😮
Nije mi bilo dosta.
Falila mi je mala mobilna verzija kada se kuva u dvorištu ili kada nosim začine na drugu lokaciju. Nezgodno je nositi celu svinju i trebalo mi je prase!
Praktičo mi je trebao klasičan slanik, ali je da je u kompletu sa ovim velikim, i da je isto ručno rađen od gline. Nema metala, nema stakla, nema čepa sa navojem i rupicama. Sam sebi sam zadao izazov a ideja mi je došla u glavu tokom jedne noći. Stavio sam je na papir:
Trebalo je da može da se dosipa so, ali kada izlazi da se dozira kroz rupice. Ovu skicu sam poslao Kornelu iz MK Forma, koji je inicijalno napravi prase.
Malo je razmišljao, pa se vratio sa rafinisanom skicom:
Za nedelju dana smo imali proizvod!
Sada je porodica od samohranog roditelja i deteta kompletan 🙂
Proizvodi su baš nekako organski, lepi na dodir tokom rukovanja, pogledajte mu ceo asortiman i zapratite ga za nove radove!
Ovo je druga godina da sa kolegama iz firme idemo na sedmodnevnu turu katamaranom po Jadranu.
Polazi se iz Hrvatske, Rijeka, Split, Zadar, svejedno je, poenta je naći povoljan brod i termin. Mi smo išli prve nedelje juna, a godinu pre poslednje nedelje maja.
Luka Split, iz koje smo krenuli leta 2024.Kornati
Katamaran
Za desetak ljudi, moj kolega Andor izabere katamaran od 45-47 stopa. On ima dozvolu za do 12 ljudi.
Dobro je da ne moramo platiti skippera, to je velika ušteda. Andor je sada već kapetan sa iskustvom od preko 3 godine. Sve nas je naučio osnovama pristajanja, kulture na brodu, i kako se kapetan mora slušati bez pogovora.
Svaki član posade ima svoje zadatke da bi sve išlo glatko, ne sme biti zabušavanja u ključnim momentima, pokretanja broda i zaustavljanja.
Nekoliko osoba brine o užadima i vezivanju za bove, drugi je operater nad sidrom, treća grupa brine o ispuštanju fekalija u more kada smo na otvorenom.
Ironično je da sam ja sa kolegom bio glavni za govna i glavni u kuhinji, svima se svidela moja hrana 🙂.
Koliko to košta?
Ova ekskurzija košta oko 600 eura po osobi za 7 dana. Brod, hrana, piće, takse za pristajanje u luke i kačenje na bove.
Hranu smo kupili u napred za celo putovanje za oko 500 EUR i ubacili je na brod direktno iz kola. Spizu smo obavili subotom jer nedeljom u Hrvatskoj ne radi veliki broj super marketa gde je hrana jeftinija. Kupili smo jaja, testa, zamrznute hrane, suve hrane, a sve po unpared pripremljenom meniju za svaki dan.
Sloboda
Najbolje je u svemu što si kompletno slobodan da odeš na bilo koju plažu, da se usidriš kada i gde god želiš. Goriva u rezervoarima ima dovoljno za nedelju dana normalne plovidbe. Brod pokreću dva dizel motora. Možeš i da jedriš ako ima povoljnog vetra, pa štediš gorivo, ali si sporiji.
Ove godine smo imali bolje opremljeniji katamaran. Imali smo solarne panele i “fabriku” vode. Reversnom osmozom smo pravili vodu za kupanje i pranje od morske slane vode. Za ovaj proces je potrebna specijalna apratura i dizel generator, koji ujedno puni i baterije broda.
Od ostale opreme na brodu tu su odlična navigacija sa autopilotom. Kompletna opremljena kuhinja sa gasnim šporetom i rernom, 2 frižidera i zamrzivač.
Ima dosta bunkera za odlaganje namirnica i dve prostorije sa stolovima i sedalicama. Jedna u unutrašnjojsti broda kao centralna prostorija a druga na “terasi” ali pod krovom.
Jedno prelepo iskustvo od prošle godine mi je kada smo uplovili u mali zaliv na jednom od ostrva Kornata u severnoj Dalmaciji. Tamo samo možeš stići brodom – i svi koji su na ostrvu su ili meštani, radnici u konobi ili kao mi turisti. To je drugi svet, praktično neopisiv dok ga sam ne doživiš. Jedno novo iskustvo kada si došao negde gde nije komercijala, nema velikih tura turista i gužvi, ne trešti muzika i nema buke. To je najveća vrednost koju ti brod pruža, da odeš na mesta gde nema nikog ili veoma malo življa. Samim tim je i voda i priroda mnogo lepša nego u popularnim morskim gradovima.
Zbog odlaska na brod sam naučio najpopularniji čvor “bowline”, lepo sam ga navežbao pa ga i na kopnu često koristim.
Razonodili smo se na razne načine dok smo bili usidereni u prelepe uvale. Imali smo dva SUP-a, maske za ronjenje, mali motorni čamac, pecali smo i imali smo specijalni roštilj baš za brod.
Posao i uživanje
Kako se ne bi baš previše opustili, svaki dan smo organizovali diskusije koje su trajale 4-6 sati. Teme smo podelili u operativne, prodajne, novi planovi za budućnosti, međuljudski odnosi… kako bi dotakli svaki segment poslovanja i života kompanije. Nekada je cela posada učestvovala u diskusijama a nekada smo bili podeljeni u timove ljudi koji inače rade zajedno.
U realnim kancelarijskim uslovima je nemoguće dobiti toliko vreme bez prekidanja sa raznih strana. Ovde je mozak bio opušten, fokusiran na to šta je tema i mogao si se saživeti sa čovekom sa kojim radiš na jednom drugom nivou. Dublji odnosi se grade kada si sa nekim 7 dana neprekidno.
Morski plodovi
Ove godine smo na pijaci za ribu pronašli divlje orade i to ispekli za ručak. One orade koje se najčešće jedu po restoranima su uglavnom iz odgoja. Kavezi ili mreže sa oradama su postavljeni blizu obale i one se hrane u ograničenom prostoru dok ne postanu velike kao tanjir – porcijaške orade. Isti je slučaj i sa brancinom. Takođe smo uspeli kupiti poslednju kilu škampa te nedelje, kada inače nije pijačni dan. Prvi put sam ih jeo i to sveže iz mora, preuksni su to bili proteinski zalogajčići.
Mnogo je bilo opuštajućih momenata, ali jedan od najlepških svakodnevnih je prva jutarnja kafa na izlazećem suncu. Moraš se obući jer je na vodi hladno tokom ranog jutra. Kako srčeš gutljaj po gutljaj, tako se vazduh polako greje i postaje prijatno toplo. Znatno je prijatnije na vodi nego na kopnu.
Brodski turizam
Kada sam prvi put ugledao luku prepunu sličnih brodova kao naš zapitao sam se kako se nekome uopšte isplati da ima brod koji voza max 2-3 meseca tokom godine. Zatim sam saznao da je brod praktično investicija u nekretninu. Ti ga iznajmljuješ kao bilo koji stan, plaćaš uslugu sidrenja u luci, plaćaš čišćenje, servis i uzimaš rentu.
U brodu je slično kao u hotelu, mi smo imali 4 dvokrevetne sobe, svaka soba je imala svoj wc i tuš. Dobiješ posteljinu i peškire. Ove godine smo dobili i kafe aparat na ampule kao deo nekog paketa.
Brod je mix apartmana, i kamperskog turizma, nemaš puno mesta, ali ako sve lepo organizuješ i spremaš često, onda nema nikakvih problema ili osećaja skučenosti.
Paluba može lepo da se opere jer brod poseduje crevo i četke za pranje. Posle kupanja u moru postoji slavina – tuš da spereš slanu vodu odmah kod lestava – na samom kraju broda. Na vrhu broda i ispred kormila postoje dva velika prostora za lenčarenje i sunčanje.
Ovo je sajt za iznajmljivanje plovila i naš konkretni model katamarana za 2024. godinu. Ima dosta agencija koje se bave ovim poslom.
A u Crnoj Gori?
Istog leta, sam u mesec dana razlike između plovidbe po severnom Jadranu bio u Bečićima u Crnoj Gori sa porodicom. Poslednji put smo bili tamo 10 godina ranije.
Kvalitet vode u moru i živog sveta se značajno promenio. Više hotela, više ljudi, i sve više kanalizacije, doprinelo je tome da je su praktično nestali ježevi i školjke, a kamenje je prekriveno algama.
Hrvatsko more i obala su čista suprotnost, više vrsta riba, providna voda, i generalno mnogo više živog sveta. Razumem da je EU sigurno pomogla oko regulisanja kanalizacija, ali u CG još nema ove svesti na žalost 🙁
Ako sve ide po planu 2025. čemo biti na istom ili većem katamaranu, ko zna.
Još lepih trenutaka ću prikazati na slikama u nastavku, ne rečima.
