Dobar cug – dobra toplota! Kod raketne peći je količina vazduha ključna za dobar plamen. Pećka je osmišljena da “guta” grančice i sitne cepanice, a za uzvrat može fino da se ogreje ili ispeče neka klopica. Hladan vazduh se prirodno podiže kroz cev peći i time se vatra fino razbuktava.
Moju sam kupio preko KP. Ima sada već raznih modela. Ono na šta ja nisam obratio pažnju pre kupovine je to da bi raketna pećka trebala da ima otvor za pepeo. Da može lako da se čisti bez gašenja vatre.
Ako to ne postoji, moćićete da isprižite, meso, povrće ali recimo pasulj ili gulaš neće da može zbog malenog ložišta koje će se napuniti pepelom za to vreme.
Naslov posta je ujedno i naslov knjige momaka iz 37signals, koje pratim sada već 15 godina. Izuzetno cenim njihov način rada. Mnogo principa sam pozajmio od njih. Uticali su na vođenje kompanijske kulture što sam i primenjivao na svom radnom mestu, vredno je deljenja.
Tu su sve njihove knjige: https://37signals.com/books/ svaka je dragulj jednog drugačijeg pogleda od mainstream-a.
Tek posle pisanja ove knjige (2018) su odlučili da naprave još jedan novi proizvod koji će verujem imati isti ili veći uticaj na digitlani svet od prvenca.
Proslavili su se sa pojekt menadžment alatkom Basecamp. Drugi softwer je HEY, mail servis – revolucionarno redizajniran.
Ukoliko ste produktivni freak kao ja, savetujem vam da pogledate video kako jedan od vlasnika objašnjava funkcionalnosti HEY mail klijenta, tj. način na koji on razmišlja.
Podvučeni delovi iz knjige “Ne treba da bude ludnica na poslu”
Naša kompanija je naš najvažniji proizvod, pravimo, prodajemo usluge i rešenja > razmišljati ovako čak i u agencijama.
Pošto je kompanija proizvod, da li vaši zaposleni znaju da ga koriste? Da li su stvari očigledne? Da li se lako koriste?
Zagovaraju plaćeno putovanje za radnike umesto para.
Bonus nije benefit, bonus je dodatak na platu koji se podrazumeva.
Chat na poslu sa kolegama je minimalan, ubija produktivnost svojim prekidima.
Više asinhrone komunikacije koja ne zahteva odgovor odmah. Email, komentar u tasku…
Nema estimate-a zadataka (procena koliko će nešto da traje), umesto toga, setuje se vreme do kada nešto mora biti gotovo. Usput mogu stvari da se izbacuju tj. opcije, jer su aptetiti bili veliki ali deadline ne sme da se omane. Skroz je uredu odustati od projekta ako se ispostavi da nema smisla ili je preambiciozno.
Iskorisitit i do 2/3 vremena na research i prototip.
Izuzetak je a ne pravilo izbacivati nekoga iz konfort zone. Oni žele da si njihovi zaposleni većinu vremena u svojoj konfort zoni.
Tokom leta ne rade petkom ili ponedeljkom, 4 dana se radi nedeljno.
“No status meetings”, bolje svako da napiše i svako da pročita, jer se previše gubi vremena, 8 ljudi, izgubljeno 8h na jednosatnom sastanku!
Nebitno je da li je neko u kancelariji, tj. da li je “online” – da li “radi danas”. Dovoljno imamo alata da znamo da li neko deliveruje ili ne, prisutnost nije jednako produktivnost. Posao govori za seb.
Zaboraviti na hitne odgovore.
Odlično poglavlje o kolegama tj. poverenju , “Trust battery “%”.
Trenirati ljude da su samoorganizovani sa što manje menadžerisanja. To znači dobro planiranje i priprema.
Open office bullshit, bolja opcija je privatnost kancelarije bez uznemiravanja i bez mešanja salesa i administracije sa osobama koje rade u deep fokus poslovima. Open space = Library rules. Open space može, ali samo ako se primenjuje kultura kao što je u čitaonici.
Javno objavljuju razlog zašto je neko otišao iz kompanije. Ako to ne uradi osoba koja odlazi, to uradi njen menadžer. Ukoliko osoba koja odlazi ne napiše sve relevatne razloge, to kasnije dopuni menadžer.
Svaka ideja ili novi projekat se prvo dokumentuje. Zatim svako od učesnika treba da pročita to. Pa tek onda ide uživo prezentacija (pitch).
Njihovi timovi imaju maksimalno 3 čoveka. Uglavnom 2 – programer i dizajner.
Ne postoji sastanak sa više od troje ljudi.
Kada izlazi neka nova verzija njihovog softwera, oni ostave mogućnost korisnicima da ne pređu na novu verziju ako to sami ne žele.
Moj power nap je 15 minuta. Imam podešen tajmer na satu na to vreme. Najčešće nepujem nakon posla – pre neke sledeće aktivnosti.
Ključno u nepovanju je da vam nije jako ugodno. Znači nema ležanja u full horizontali, presvlačenja u pidžamu, zamračivanju i sl.
Malo treba da vam nije sve potaman nego da vam je samo dovoljno ugodno. Ja sam u polo ležećem stavu – nije problem ako nije kompletna tišina.
Ključno je u dremci ta svežina i brzi reset posle, koji baš dosta pomogne da se sa elanom završi dan. Ne napujem svaki dan, ali to već zavisi od tempa života i koliko je bilo intenzivno na poslu.
Bitno je da dok se nepuje ne uđete u duboki san jer je to onda mučenje do noći a i posle se teško zaspe.
Neki od poznatih nepera > pročitajte više na netu ako vas zanima.
Obožavam da napravim prototip koji toliko dobro radi posao da mi nije ni bitno što ne izgleda lepo.
Kroz život volim da optimizujem stvari. Da pratim navike sebe i ljudi koji su oko mene i onda da adaptiram neki posao ili način života tim navikama.
Ranije sam forsirao da se navike promene u velikoj meri, sada sam to smanjio i radim na optimizaciji navika.
Da bi ste još bolje razumeli od čemu pričam krećem sa mojim omiljenim plastičnim primerima:
Prekidač za sijalicu
Supruga jako voli da ima puno svetla u kupatilu da se dobro vidi neki mitiser koji cedi i sl. 😅. Zato obično svetlo nije dovoljno nego je potrebno i ono kod ogledala.
Kada upali to dodatno svetlo naravno da ga kasnije ne ugasi… sreća pa su sada LED sijalice aktuelne pa ni potrošnja nije velika.
Nije toliki problem što ga ne ugasi nego još i otovri levu stranu ormara zbog alatki i desnu stranu ormara jer se tu u unutrašnjojsti palilo to dodatno svetlo.
Kada uđeš u kupatilo nije baš lep prizor razjapljenog ormara koji u sebi krije 200 sitnica.
Zato sam prekidač za svetlo sproveo spolja – sa strane ormara i dobio sam to da barem jedna strana nije otvorena doživotno.
Pre ovoga sam naravno pokušavao da objansim supruzi da zatvara orman, gasi svetlo – naravno bez uspeha, a sada sam joj pomogao da ima jedan korak manje i imamo samo jedan otvoren deo ormara 🙂
Biće tu jednog dana i Pierre, jer ipak ovo je samo prototip.
Ranije je prekidač bio tu unutra, sada je probušena rupa na desno pa je spolja.Spoljna jedinica 🙂
Sušač za krpe
Drugi primer je vezan za kuhinjske krpe. Znate da se puno kuva pa je krpa vrlo često u upotrebi a zato i mokra. Klasična kačalica za krpu je onako skupi i tada se sporo suši. Radijator radi samo zimi… šta uraditi?
Rerna je dosta dalje pa je nisam mogao iskoristiti za rašireno sušenja krpa, ali je služila kao inspiracija.
Uzeo sam drvenu šipku za stolarske tiple, dva kukasta šrafa i ograničio kretanje ženskim gumicama za kosu 😀.
Pozicija je odlična za brisanje ruku ili noževa a i mnogo se brže krpe osuše. Ima mesta za dva kom.
Razmišljam da kupim takve široke – horizontalne ručke za otvaranje ormara i onda njih da iskoristim umesto ove skalamerije…
Update 15.09.2024.
Sušač za krpe je dobio svoju novu verziju i to ni manje ni više nego stainless steel armaturu. Ovo će da posluži jedno vreme. Prototip tj. proof of concept metod je lepo doprineo finalnom rešenju.
Držač cegera
Pre nekoliko godina sam kupio drvenu policu za stvari koje ostavljaš kada dođeš kući. Za novčanik, sitniš, ključeve… i cegere.
Na dnu te police postojali su ravni nosači – zamisao stolara je bilo da tamo neko obesi jaknu, ili ključ ili kapu?! Mi smo to koristili za odlaganje cegera.
Međutim ima ih dosta, uleti tu i po neka kesa, nešto lakše nešto teže i ne mali broj puta se desilo da sve padne dole – skliza se.
Zato sam ovde ugradio dodatne graničnike u vidu običnih šarafa za drvo, sada stvari mnogo teže mogu da skliznu “same od sebe”.
Mali dodatak – rešenje frustracije
Ovo što radim je delimično u pravilu “bolje završeno nego savršeno”, jer mi je u planu da unapređujem ove stvari – jednog dana.
Ali ove radnje su bile urađene sa minimalno uloženog rada a jako smo brzo dobili proizvod koji odmah posle adaptacije mnogo bolje radi.
Kako to biva kod mladog roditelja, YouTube za klince se neminovno uči. Ono što sam zapazio do sada, ću izdvojiti u nekoliko kategorija a svaka će biti okarakterisana ličnim osvrtom. Obzirom na YT algoritam, očekujem od vas i neke preporuke koje nisu uletele u naše “suggestionse”.
Edukativna kategorija
Blippi je po meni Branko Kockica. Ideja je da se kroz edukaciju dece na razne teme zaradi od promovisanja najčešće zabavnih parkova. On putuje po Americi i proživljava sve dečije avanture koje mogu da dožive u objektima posebno napravljenih za njih.
Nekada mu se pridruži i Mikah – drugarica ali ona je prolazna. Blippi je među prvim kanalima koje pratimo i gotovo da nema dana da se ne pogleda neka epizoda. Onaj video koji smo prvo pogledali on je i dalje omiljeni. Pa da krenemo od njega:
Ima čak i jedna kontraverzna situacija sa njim, tako to ide kad si popularan, sav prljav veš ispliva… Neću video postovati ovde, može da se nađe koga zanima.
Njegova bagerska pesma razbija, a ima i video kada bagerom mrvi pravi auto:
Super Simple kanal je delo nekih profesionalaca, lutke su tako lepe i realne…
Ovaj najviše gledamo:
zajedno sa patkama:
Classics
Pesme mog detinstva, koje smo slušali na kasetama je sve presnimio i animirao neko ko se potpisuje kao Jaccoled C.
Generacija će ovo prepoznati, Vuče vuče, Ivin voz, Miš je dobio grip, Bumbarov let, Učimo da brojimo, Moja mama divno priča…
Animacije su dosta amaterske, ali deci to naravno ne smeta.
Minja Subota i Telefonijada se dosta slušaju:
Zatim neizostavna Afrika paprika:
U ovo kateogoriju bi ubacio i par pesmica od Nykk Deetronic:
“Novi talas”
To je Dečija zona. Odlične animacije i originalni autorski tekstovi. Omiljene su nam Bući Buć:
Cucla i ja:
I
A najdraži je Meda plišani:
I oni imaju par “jeftinih” pesama, ali ove koje sam nabrojao su svetski urađene i vrlo ih rado slušamo, pogotovo ranije u mlađim danima.
Autori ovog kanala su Kristina i Sergej Ćetković. Izdvajamo. Ima serijala za stariju decu ali i klasičnih pesmica.
Beba B kanal ima ženski vokal za koji ne mogu da se odlučim da li me nervira ili mi je čudan 🙂
Poslušajte ovu boju glasa:
Obzirom da sam postovao 3 videa, sviđa mi se ta čudnoća 😀
Hrvati
Kanal, Kiko Kiko je izrodio: Zum Zum Zum, Boc, Boc, Boc. Vrćeno sigurno preko 100x.
Jako slatka pesma i takođe profesionalna animacija.
Od komšija još volimo da pogledamo “Neću”:
Devojčica ima tako sladak glas da se ja uvek rastopim. Tekst odlučan, animacija takođe, ovo su radili profesionalci.
Iz ove fabrike tu je i predobra “Kad je tata tu“. Meni se posebno sviđa stil crtanja karaktera ove pesme:
Slatkiši prepuni šećera
Naravno da postoje i oni videi koji su meni odvratni ali dete voli, i doziramo ih kao slatkiše, može malo, ali se ubrzo gase.
U tu kategoriju upadaju Debilionsi:
Ja ih zovem, oligarsi, ali pojma nemam ko su i šta su, i jako su mi iritantni ovakvi kanali: jedan takav je Vania Mania.
IDJ Kids me generalno iritira ali imaju izuzetaka kao pesma o malom ježu koju obožavam:
Ona mi je u rangu tužno / vesele pesme, kao i Moja mama lepo priča.
Oddly satisfying
Bukvalna hipnoza deteta:
Još na engleskom
Od Bounce Patrol-a:
Baby Shark:
Umetnički
U kreditima piše da su kretori francuzi ali glavni lik je neki Mađar Thomas. Odlična ideja kako su naprvili teme i animacije, podseća na klasičan evropski film. Predstavljam vam Miniscule:
Zvezde pevaju
… se vrte u kolima
Bez kategorije
Pojedinačni učesnici čije kanale ne pratimo redovno ali ove pesme vrtimo često:
