Nije lako živeti u pararelnim svetovima. Nisam Elon ali vrlo lako mogu da zamislim kako je njemu kada zna šta će biti u narednih 10 godina a mora da živi ipak u realnosti i ne može da izdrži sporost “običnog” čoveka, birokratije, prirode.
Ovaj osećaj imamo od kada sam prvi put dobio računar, 1995. godine. Odmah sam počeo da zamišljam šta sve može, šta će sve moći, za šta će ga ljudi sve koristiti i to nije prestalo do danas. Sa pojavom AI ove misli su se dodatno namnožile – premnožile.
Sećam se vrlo dobro jedne situacije od pre 10ak godina kada smo bili na sastanku u popularnoj prodavnici dečijih stvari. Predlagali smo im nešto što smo mi već razvili za naše internet prodavnice, nisu to prihvatili jer to njima ne treba. Da se razumemo, bili su napredni, organizovani, imali su dobar ERP, ali jednostanovno nisu bili sazreli da prihvate ovo što nudimo… Nakon 10 godina od te posete oni su nam se obratili sa tom istom željom ali tako kao da su sami smislili i shvatili da im to treba – praktično zaboravljajući da smo im to nudili mnogo ranije. Jednostavno je došlo vreme, došlo na red, postalo je prioriete, mnogo je tu razloga.
Ja znam da svakoj firmi treba neki dodatni softwer, neki izveštaj ili alat. Mnogo je teže doći i prodati nešto za šta taj čovek koji odlučuje nije spreman, ne razume.
Zato stručni ljudi kažu da je bolje prikazivati primere, edukovati komšiju te firme jer ako ima komšija treba i meni, organizovati seminare, ali nekad i nametnuti rešenje jer se staro gasi. Ključna je kombinacija svih ovih metoda pshilogija prodaje.
Biće ludački zanimljivo.
Categories