Potrebno:
- krv 5 mladih pilića
- dve glavice luka
- so
- biber
- začiniti po ukusu
Potrebno:
Ako vam treba slano jelo za na brzinu, ja preporučujem Mini rolat pizze. Recept, način pripreme i najvažnije ukus, je pobedio.
Brza priprema, uobičajeni sastojci, mogu biti malo hrskave ili mekane ko duša, na vama je.
Potrebno za testo:
Priprema i nadev:
Testo klasično pripremiti. Potpite kvasac u malo mlakog mleka sa šećerom da krene vrenje.
U činiju sa brašnom sipajte kvasac, ulje, vodu i preostalo mleko, dodajte so i šećer. Kada ste testo dobro ispresavijali, podelite ga na dve jufkice.
Uzmite jednu i oklagijom je raširite do debljine oko 3-5mm. Najbolje bi bilo da je oblik što više pravougaoni.
Namažite celu površinu testa predhodno omekšanim margarionm. Zatim isti postupak ponovite sa pavlakom.
Punjenje tj. nadev zavisi od vas. U ovom slučaju to je stišnjena šunka. Najbolje je da kolutove isečete na 3 dela i sa takvim parčićima takođe prekrite celu površinu testa.
Urolajte testo u štrudlu a zatim secite redom na parčiće od oko 3cm. Ređajte ih jedno do drugog u tepsiju (najbolje je ispod postaviti masni papir za pečenje).
Ostavite ih da odmore 5min. pre stavljanja u rernu.
Peku se na 180 stepeni oko 20min. Kada testo počne da dobija zlatno žutu boju, znači da je dovoljno pečeno.
Sada dolazimo do ključnog momenta. Vadite tepsiju napolje i “zalite” svako parče svojim omiljenim kečapom i origanom. Zatim preko kečapa stavite predhodno narendani trapist ili mocarelu.
Kada kečap i sir idu gotovo na kraju pečenja nećete imati curenje iz testa i nepotrebno zagaranje. Potrebno je još 5-7 min. da se sir otopi i malo zapeče, a kečap ucuri između slojeva.
Alternativa:
Punjenje ne mora da bude u pizza fazonu. Definitivno ću probati da ovo isto napravim sa mlevenim čvarcima, spanaćem i belim lukom ili šampinjonima… Eksperimentišite!
Posedujemo jezero sa rekom zapremine 500l. Preporuke na koje sam naišao nalažu da filter treba da bude minimum 10% zapremine jezera. Ovo je za sada prikaz jednog taložnika sa primesama filtera zbog ćelija kroz koje prolazi voda.
Zbog male zapremine bazena, voda se brzo zaprlja od algi i toplote jer je samo polovinom dana hlad iznad jezera. To ne smeta u jsenjim, zimskim i prolećnim periodima ali leti je to prava supica i ribice kao da plivaju u termalnoj vodi.
Kada je voda topla, sunce greje, alge rastu i umiru ostavljajući za sobom otpad koji se razgrađuje i prlja vodu a to naravno šteti ribama. Da je jezero recimo 3000 m3 moglo bi samo da se održava čak i leti, ali ja sam morao da uradim barem minimalno filtriranje.
Dodajem naravno i hemiju, tzv. Algen Stop, ali ni to neće pomoći u toj meri da vam ne treba filter.
Odlučio sam se za prototip varijantu, od najjeftinijih komponenti koje sam mogao nabaviti. Iskreno nisam bio siguran da će da “radi” iz prve ali jednom sam mora probati.
Iz jezera pumpa vodi vodu kroz 5m creva na vrh reke, onda se spušta i upada ponovo u jezero. Ovaj krug sam morao preseći na samom vrhu reke kako bi ubacio filter. Dobro je što sam imao takvu poziciju da je on smešten na još višoj poziciji od samog vrha reke pa voda može slobodnim padom da izlazi iz njega.
Veoma bitan deo su slavine sa kojim se reguliše dotok vode. Zašto je to bitno? Recimo da imate jaku pumpu za vodu, to neće smetati ako ne postoji filter, voda će se jednostavno brže okretati… Ali ako je u priči filter, jaka pumpa tera vodu u filter, filter nema dovoljnu propusnu moć da prečisti vodu i da je izbaci iz sebe i tada se desi prelivanje i mešanje vode sa talogom. Filter tada ne radi i nema svrhu, a jezero vam se može skroz isprazniti (ribice pa pa).
Sa slavinama regulišete to da ako je pumpa eventulano jaka polovni vode koja dolazi u filter puštate u njega, a drugu polovonu vraćate odmah u jezero, može to biti da 1/3 ide odmah nazad u jezero a 2/3 u filter… sa slavina se ovo reguliše.
U mom slučaju pumpa je idealno ukomponovana sa filterom i slavine nisu potrebne, ali to nisam mogao znati unapred.
Voda ulazi u filter u prvu ćeliju ali skroz na dnu. Zatim se penje i ulazi u nadograđeni deo, preko koga, opet na dnu ulazi u drugu ćeliju, i tako identično u treću.
Ovim postižemo stalni gore – dole efekat protoka vode koji ima za cilj da talog uvek ostane na dnu jer je on teži od same vode, taloži se. Na kraju u korito reke vraća se čista voda.
Njegova učinkovitost se može još više povećati dodavanje u svaku ćeliju kamenja, džakova od krompira, keramike za filtere, sunđera, aktivanog ugalj itd. Dakle bilo koji medijum koji se inače koristi u filterima.
Korito mora biti čvrsto i kompaktno. Zbog mekane plastike i savitljivosti nije moguće dobro i precizno napraviti ćelije običnim lepljenjem silikonom, jednostavno nije dovoljno čvrsto i dugotrajno. Probajte u startu napraviti neki okvir za plastiku, da li od betona ili drvenog rama… Idealno bi bilo kada bi ćelije i koristo bile izrađene iz jednog dela, lakše je čišćenje i baratanje. Zamislite sve moguće scenarije, zimu, loše vreme, selenje filtera, čišćenje i sl.
Pošto za sada nema filterskog medijuma koje sam gore nabrojao, čišćenje je relativno lako. Postavi se jedna kanta ispod nivoa filtera i uzmete obično crevo 2-3m. Jedan kraj creva stavite u filter – vodu a drugi kraj u svoja usta. Srki metodom povučete vodu i pre nego što se napijete filterske vode stavite kraj creva u kantu. Princip je isti kao kada se vadi gorivo iz automobila u kantu…
Sa ovom metodom se dno filtera može veom dobro očistiti – usisati a ceo proces je gotov za manje od 2 minuta. Vodu u kanti zajedno sa prljavštinom ostavite 3h, sav talog će pasti opet na dno, vodu upotrebite za polivanje biljaka ili je vratite nazad u jezero a talog bacite pod neko drvo.
Na fotografijama se lepo vidi kako se na dno i zidove filtera lepi prljavština iz jezera i ostaje.
Burek sa mesom, burek sa sirom, burek sa jabukama, burek sa višnjama, sada kada vam je krenula voda na usta vreme je da se okušate u home made bureku 😉
Nedavno sam gostovao na rođendanu kod drugara gde njegov poznanik, školovani pekar Stanko odlučio da nas mlade počasti burekom iz domaće radinosti.
Dogovor je bio da se napravi ukupno 10 tepsija. Nekoliko bureka sa sirom, sa mesom, spanaćem i par komada sa jabukama. Prvo ću nabrojati osnovne sastojke koji su vam potrebni a kasnije sledi način pripreme fotografije + video.
Kada ste testo zamesili ostavite ga da odmara najmanje pola sata na sobnoj temperaturi ili još bolje pored nekog izvora toplote, blizu rerne ili peći.
Testo ne sme biti ni pretvrdo ni premekano, otprilike kao žvaka.
Premesite ga i napravite štrudlu od testa prečnika cca 6-7cm.
Kada imate dugačku štrudlu počnite da kidate loptice (jufke) veličine svoje šake (to će kasnije odrediti veličinu kore bureka).
Jufke zatim premesite još nekoliko puta, radi uštede u vremenu možete i dve odjednom kada se upraksirate.
Sto na kojem radite i vaše ruke uvek moraju biti masne, a mast uzimate iz kantice koju ste predhodno doveli na radnu temperaturu.
Kada ste premesili jufkice omažite svaku s mašću i ređajte ih u pleh gde će tako namazane odmarati dodatnih pola sata.
Redom vadite jufkice, omastite ruke i pravite dve po dve pljoske veličine raširene šake. One su sada spremne da postanu kore.
4 kore su potrebne za jedan burek. Kako jednu napunite i zatvorite je, stavljate je u sredinu druge, dodajete fil itr.
Probajte i eksperimentišite, jedino se tako može naučiti!
Plan je bio da se biciklom za 4 dana odvozi oko 300km. Oko 270km oko Balatona i još 30ak po Budimpešti. Krenuo sam iz Subotice biciklom do mađarskog sela Kelebija, gde sam se u 6 izjutra ukrcao na voz a bicikl stavio u specijalan vagon namenjen za njih. Nekom srećom sam dobio popust 50% na povratnu kartu Kelebija – Šiofok, inače košta oko 50EUR.
Stigao sam do Budimpešte oko 9 gde su mi se priključili drugari, a i morale se presedati jer nema direktnog voza do Balatona iz mog pravca. Šiofok je najveći grad na Balatonu, dođe nešto kao Bar u Crnoj Gori s tim da je oko celog Balatona postavljena pruga… Dakle, presedanje, Budimpešta – Balaton još 2 ipo sata vožnje vozom.
Ovo sve ulazi u prvim dan, oko 15h smo se već kupali u Šiofoku što smo jedva dočekali zbog velike vrućine u putu. Za taj dan je bilo rezervisano dodatnih 30km za zagrevanje i noćenje u kući prijateljice na obali Balatona (predivan zalazak sunca).
Sledeća destinacija je na oko 70km, mesto se zove Keszthely. Na obroke smo trošili oko 500 foriniti po glavi što je oko 200din. To je uvek bila kifla ili zemička, salama ili kobasica, voda i ledeni čaj. Dobro je što duž puta ima mnogo prodavnica i marketa pa ne morate hranu kupovati unapred. Biciklistički put tz. “Balaton Kur” je označen zelenim znakovima sa žutom biciklom. Znakovi su dobro raspoređeni ali ipak nekada morate bolje da pogledate, sledite intuiciju, odnosno biti uvek svesni sa koje ste strane i gde je jezero. Mapa Balatona neka uvek bude u džepu. Na znakovima je takođe uvek napisan sledeći veći grad kojem se približavate.
Mi smo krenuli krug na levo, ali isto tako možete odbrati i suprotan smer, takođe je označen. Tog dana je baš bio dan državnosti pa nam je Keszthely priredio divan ulični vašar sa fantastičnim vatrometom koji je trajao 20min!
U ovom gradu smo prvi put kampovali, kamp je pogodićete na obali Balatona, ima svoju plažu, svoj bazen, uredan toalet i tuševe. Nosili smo šator pa nas je noćenje u kampu izašlo oko 7EUR po glavi zajedno sa boravišnom taksom. Testiranje raznih mađarskih piva je bio neizostavan ritual što savetujem svima koji vole tečni hleb.
Trećeg dana su se mišići namestili, bili su spremni za 100km i da pređu prve ozbiljnije uspone. Trebalo se popeti na poluostrovo koje je ujedno i brdo Tihanjy. Ovde smo fino odmorili i gledali najbolji pogled na Balaton jezero. Celo se vidi a možete uplatiti i dvoglede. Spavanje je u mestu pored, koje je pravi morski grad, Balatonfured. Prelpo šetalište od kamena i mermera, mnogo restorana i picerija, živ grad, barem dok traje turistička sezona.
Mi smo klopali u pečenjari za oko 700 forinti, kobasica, krompir, hleb, pivo, sve ostalo je dosta skuplje i iziskuje veći budžet.
Kamp u Balatonfuredu je najveći koji sam video i u životu i oko Balatona. Ogroman bazen, takođe svoja plaža, celokupan sadržaj: prodavnice, internet, hrana, surfanje po jezeru, mašine za brzo pranje veša, tuševi, šporeti… Ako ne želite da vučete šator možete iznajmiti njihov, ili da odaberete neki od 5-6 vrsta kućica za svačiji džep. Super letovalište za roditelje sa mlom decom.
Naglašavam malom decom jer je za njih Balaton idealan. Nije dublji od 1,2m 🙂 možete bez problema šetati 200m od obale a na nekim delovima će vam voda biti tek do pupka.
Četvrti i poslednji dan, trebalo je preći oko 70km, ponovo do polazne tačke Šiofoka. Ovo je najbrža deonica, ima dosta nizbrdica, malo penjanja a vetar je bio u leđa skoro celog puta. Poslednji put se kupamo i beležimo predivan pogled na klupama ispod kojih je provalija do jezera. Neopisiv je osećaj sreće koji navire kada se odmaraš i razmišljaš da si juče još bio na drugoj strani jezera. Prosečna brzina je ovde bila oko 26km/h.
Voz za Peštu je bio u 15h, okupali smo se poslednji put, pojeli hamburger, obezbedili se vodom i pošli na stanicu. Zaboravih napomenuti da smo tokom 4 dana vožnje pravili velike pauze za kupanje, dan je izgledao ovako: vožnja, hrana, kupanje, vožnja, hrana, kupanje, pivo, spavanje.
Nemojte ići na štrandove koji se plaćaju, uglavnom pre ili posle njih ima besplatna gradska plaža ili mesto za pecanje, tu je ista voda, kao na štrandu. Pesak je podloga Balatona, a voda je izuzetno čista i prijatna.
Između obroka jedite bonžite i uvek pijte dosta tečnosti. Ako ste skloni sunčanicama stavite neku belu kapu ili majicu na glavu, sunčane naočare su obavezne.
Obezbedite sebi udoban sic, ništa nemojte nositi na leđima. Za teret služi prtljažnik sa bisagama. Tamo će vam stati sve što vam treba i za nedelju dana puta.
Dobro pogledati vozove, sa kojih stanica kreću (Budimpešta ima 4 željezničke) i pogledati da li voz ide svaki dan ili samo vikendom i praznicima.
Sredite menjače, neka šaltaju sve brzine. Proverite pakne na kočnicama, dosta se koriste. Pregledajte kasetu, odnosno zubčanike da nisu potrošeni, na putu ima servisera ali će vaš tamo uvek duplo koštati popravka nego da ste to na vreme obavili u svom gradu.
Uvek tražite što veće prodavnice u večim gradovima jer ćete jeftinije proći. Gledajte druge bicikliste, dokle god ih ima na dobrom ste putu.
Savetujem gume sa kramponima jer staza nije uvek savršena betonska.
Spisak stvari koje sam ja nosio je samo da vam olakša početak pakovanja:
* Sigurno sam nešto izostavio pa slobodno pitajte ako planirate ovakav poduhvat.