Ako vam treba slano jelo za na brzinu, ja preporučujem Mini rolat pizze. Recept, način pripreme i najvažnije ukus, je pobedio.
Brza priprema, uobičajeni sastojci, mogu biti malo hrskave ili mekane ko duša, na vama je.
Potrebno za testo:
3dl mleka
3dl vode
1dl ulja
1 kvasac
1-2 kafene kašike šećera
soli po ukusu
1kg mekog brašna
– 1 margarin
– 1 pavlaka
Priprema i nadev:
kečap (home-made ili Heinz)
origano
stišnjena šunkarica
Trapis ili mocarela
Testo klasično pripremiti. Potpite kvasac u malo mlakog mleka sa šećerom da krene vrenje.
U činiju sa brašnom sipajte kvasac, ulje, vodu i preostalo mleko, dodajte so i šećer. Kada ste testo dobro ispresavijali, podelite ga na dve jufkice.
Uzmite jednu i oklagijom je raširite do debljine oko 3-5mm. Najbolje bi bilo da je oblik što više pravougaoni.
Namažite celu površinu testa predhodno omekšanim margarionm. Zatim isti postupak ponovite sa pavlakom.
Punjenje tj. nadev zavisi od vas. U ovom slučaju to je stišnjena šunka. Najbolje je da kolutove isečete na 3 dela i sa takvim parčićima takođe prekrite celu površinu testa.
Urolajte testo u štrudlu a zatim secite redom na parčiće od oko 3cm. Ređajte ih jedno do drugog u tepsiju (najbolje je ispod postaviti masni papir za pečenje).
Ostavite ih da odmore 5min. pre stavljanja u rernu.
Peku se na 180 stepeni oko 20min. Kada testo počne da dobija zlatno žutu boju, znači da je dovoljno pečeno.
Sada dolazimo do ključnog momenta. Vadite tepsiju napolje i “zalite” svako parče svojim omiljenim kečapom i origanom. Zatim preko kečapa stavite predhodno narendani trapist ili mocarelu.
Kada kečap i sir idu gotovo na kraju pečenja nećete imati curenje iz testa i nepotrebno zagaranje. Potrebno je još 5-7 min. da se sir otopi i malo zapeče, a kečap ucuri između slojeva.
Alternativa:
Punjenje ne mora da bude u pizza fazonu. Definitivno ću probati da ovo isto napravim sa mlevenim čvarcima, spanaćem i belim lukom ili šampinjonima… Eksperimentišite!
Posedujemo jezero sa rekom zapremine 500l. Preporuke na koje sam naišao nalažu da filter treba da bude minimum 10% zapremine jezera. Ovo je za sada prikaz jednog taložnika sa primesama filtera zbog ćelija kroz koje prolazi voda.
Problem
Zbog male zapremine bazena, voda se brzo zaprlja od algi i toplote jer je samo polovinom dana hlad iznad jezera. To ne smeta u jsenjim, zimskim i prolećnim periodima ali leti je to prava supica i ribice kao da plivaju u termalnoj vodi.
Kada je voda topla, sunce greje, alge rastu i umiru ostavljajući za sobom otpad koji se razgrađuje i prlja vodu a to naravno šteti ribama. Da je jezero recimo 3000 m3 moglo bi samo da se održava čak i leti, ali ja sam morao da uradim barem minimalno filtriranje.
Voda je providna samo na površini
Dodajem naravno i hemiju, tzv. Algen Stop, ali ni to neće pomoći u toj meri da vam ne treba filter.
Odlučio sam se za prototip varijantu, od najjeftinijih komponenti koje sam mogao nabaviti. Iskreno nisam bio siguran da će da “radi” iz prve ali jednom sam mora probati.
Iz jezera pumpa vodi vodu kroz 5m creva na vrh reke, onda se spušta i upada ponovo u jezero. Ovaj krug sam morao preseći na samom vrhu reke kako bi ubacio filter. Dobro je što sam imao takvu poziciju da je on smešten na još višoj poziciji od samog vrha reke pa voda može slobodnim padom da izlazi iz njega.
Materijal:
korito, bure ili sl. (litraža mora biti min 10% zapremine jezera kojeg želite čistiti)
creva
konektori
slavine
silikon
šelne za stezanje creva
pleksi glass ili sličan materijal za pravljenje ćelija
Slavine za regulaciju protoka vode
Veoma bitan deo su slavine sa kojim se reguliše dotok vode. Zašto je to bitno? Recimo da imate jaku pumpu za vodu, to neće smetati ako ne postoji filter, voda će se jednostavno brže okretati… Ali ako je u priči filter, jaka pumpa tera vodu u filter, filter nema dovoljnu propusnu moć da prečisti vodu i da je izbaci iz sebe i tada se desi prelivanje i mešanje vode sa talogom. Filter tada ne radi i nema svrhu, a jezero vam se može skroz isprazniti (ribice pa pa).
Sa slavinama regulišete to da ako je pumpa eventulano jaka polovni vode koja dolazi u filter puštate u njega, a drugu polovonu vraćate odmah u jezero, može to biti da 1/3 ide odmah nazad u jezero a 2/3 u filter… sa slavina se ovo reguliše.
U mom slučaju pumpa je idealno ukomponovana sa filterom i slavine nisu potrebne, ali to nisam mogao znati unapred.
Kako radi filter za jezero
Voda ulazi u filter u prvu ćeliju ali skroz na dnu. Zatim se penje i ulazi u nadograđeni deo, preko koga, opet na dnu ulazi u drugu ćeliju, i tako identično u treću.
Ovim postižemo stalni gore – dole efekat protoka vode koji ima za cilj da talog uvek ostane na dnu jer je on teži od same vode, taloži se. Na kraju u korito reke vraća se čista voda.
Model filtera sa ćelijama i tok vode
Njegova učinkovitost se može još više povećati dodavanje u svaku ćeliju kamenja, džakova od krompira, keramike za filtere, sunđera, aktivanog ugalj itd. Dakle bilo koji medijum koji se inače koristi u filterima.
Mane prototipa
Korito mora biti čvrsto i kompaktno. Zbog mekane plastike i savitljivosti nije moguće dobro i precizno napraviti ćelije običnim lepljenjem silikonom, jednostavno nije dovoljno čvrsto i dugotrajno. Probajte u startu napraviti neki okvir za plastiku, da li od betona ili drvenog rama… Idealno bi bilo kada bi ćelije i koristo bile izrađene iz jednog dela, lakše je čišćenje i baratanje. Zamislite sve moguće scenarije, zimu, loše vreme, selenje filtera, čišćenje i sl.
Čišćenje filtera
Pošto za sada nema filterskog medijuma koje sam gore nabrojao, čišćenje je relativno lako. Postavi se jedna kanta ispod nivoa filtera i uzmete obično crevo 2-3m. Jedan kraj creva stavite u filter – vodu a drugi kraj u svoja usta. Srki metodom povučete vodu i pre nego što se napijete filterske vode stavite kraj creva u kantu. Princip je isti kao kada se vadi gorivo iz automobila u kantu…
Sa ovom metodom se dno filtera može veom dobro očistiti – usisati a ceo proces je gotov za manje od 2 minuta. Vodu u kanti zajedno sa prljavštinom ostavite 3h, sav talog će pasti opet na dno, vodu upotrebite za polivanje biljaka ili je vratite nazad u jezero a talog bacite pod neko drvo.
Video prototipa filtera za baštensko jezero
Na fotografijama se lepo vidi kako se na dno i zidove filtera lepi prljavština iz jezera i ostaje.
Burek sa mesom, burek sa sirom, burek sa jabukama, burek sa višnjama, sada kada vam je krenula voda na usta vreme je da se okušate u home made bureku 😉
Nedavno sam gostovao na rođendanu kod drugara gde njegov poznanik, školovani pekar Stanko odlučio da nas mlade počasti burekom iz domaće radinosti.
Dogovor je bio da se napravi ukupno 10 tepsija. Nekoliko bureka sa sirom, sa mesom, spanaćem i par komada sa jabukama. Prvo ću nabrojati osnovne sastojke koji su vam potrebni a kasnije sledi način pripreme fotografije + video.
Za domaći burek vam je potrebno:
Brašno tip 400 (Stanko je koristio “Senćansko“)
So (30g soli na 1kg brašna)
Voda (po osećaju)
Svinska mast (otopljena do stadijuma kao recimo krema za ruke)
Priprema
Kada ste testo zamesili ostavite ga da odmara najmanje pola sata na sobnoj temperaturi ili još bolje pored nekog izvora toplote, blizu rerne ili peći.
Testo ne sme biti ni pretvrdo ni premekano, otprilike kao žvaka.
Premesite ga i napravite štrudlu od testa prečnika cca 6-7cm.
Kada imate dugačku štrudlu počnite da kidate loptice (jufke) veličine svoje šake (to će kasnije odrediti veličinu kore bureka).
Jufke zatim premesite još nekoliko puta, radi uštede u vremenu možete i dve odjednom kada se upraksirate.
Sto na kojem radite i vaše ruke uvek moraju biti masne, a mast uzimate iz kantice koju ste predhodno doveli na radnu temperaturu.
Kada ste premesili jufkice omažite svaku s mašću i ređajte ih u pleh gde će tako namazane odmarati dodatnih pola sata.
Redom vadite jufkice, omastite ruke i pravite dve po dve pljoske veličine raširene šake. One su sada spremne da postanu kore.
4 kore su potrebne za jedan burek. Kako jednu napunite i zatvorite je, stavljate je u sredinu druge, dodajete fil itr.
Probajte i eksperimentišite, jedino se tako može naučiti!
Plan je bio da se biciklom za 4 dana odvozi oko 300km. Oko 270km oko Balatona i još 30ak po Budimpešti. Krenuo sam iz Subotice biciklom do mađarskog sela Kelebija, gde sam se u 6 izjutra ukrcao na voz a bicikl stavio u specijalan vagon namenjen za njih. Nekom srećom sam dobio popust 50% na povratnu kartu Kelebija – Šiofok, inače košta oko 50EUR.
Stigao sam do Budimpešte oko 9 gde su mi se priključili drugari, a i morale se presedati jer nema direktnog voza do Balatona iz mog pravca. Šiofok je najveći grad na Balatonu, dođe nešto kao Bar u Crnoj Gori s tim da je oko celog Balatona postavljena pruga… Dakle, presedanje, Budimpešta – Balaton još 2 ipo sata vožnje vozom.
Ovo sve ulazi u prvim dan, oko 15h smo se već kupali u Šiofoku što smo jedva dočekali zbog velike vrućine u putu. Za taj dan je bilo rezervisano dodatnih 30km za zagrevanje i noćenje u kući prijateljice na obali Balatona (predivan zalazak sunca).
Drugi dan
Sledeća destinacija je na oko 70km, mesto se zove Keszthely. Na obroke smo trošili oko 500 foriniti po glavi što je oko 200din. To je uvek bila kifla ili zemička, salama ili kobasica, voda i ledeni čaj. Dobro je što duž puta ima mnogo prodavnica i marketa pa ne morate hranu kupovati unapred. Biciklistički put tz. “Balaton Kur” je označen zelenim znakovima sa žutom biciklom. Znakovi su dobro raspoređeni ali ipak nekada morate bolje da pogledate, sledite intuiciju, odnosno biti uvek svesni sa koje ste strane i gde je jezero. Mapa Balatona neka uvek bude u džepu. Na znakovima je takođe uvek napisan sledeći veći grad kojem se približavate.
Mi smo krenuli krug na levo, ali isto tako možete odbrati i suprotan smer, takođe je označen. Tog dana je baš bio dan državnosti pa nam je Keszthely priredio divan ulični vašar sa fantastičnim vatrometom koji je trajao 20min!
U ovom gradu smo prvi put kampovali, kamp je pogodićete na obali Balatona, ima svoju plažu, svoj bazen, uredan toalet i tuševe. Nosili smo šator pa nas je noćenje u kampu izašlo oko 7EUR po glavi zajedno sa boravišnom taksom. Testiranje raznih mađarskih piva je bio neizostavan ritual što savetujem svima koji vole tečni hleb.
Treći dan
Trećeg dana su se mišići namestili, bili su spremni za 100km i da pređu prve ozbiljnije uspone. Trebalo se popeti na poluostrovo koje je ujedno i brdo Tihanjy. Ovde smo fino odmorili i gledali najbolji pogled na Balaton jezero. Celo se vidi a možete uplatiti i dvoglede. Spavanje je u mestu pored, koje je pravi morski grad, Balatonfured. Prelpo šetalište od kamena i mermera, mnogo restorana i picerija, živ grad, barem dok traje turistička sezona.
Mi smo klopali u pečenjari za oko 700 forinti, kobasica, krompir, hleb, pivo, sve ostalo je dosta skuplje i iziskuje veći budžet. Kamp u Balatonfuredu je najveći koji sam video i u životu i oko Balatona. Ogroman bazen, takođe svoja plaža, celokupan sadržaj: prodavnice, internet, hrana, surfanje po jezeru, mašine za brzo pranje veša, tuševi, šporeti… Ako ne želite da vučete šator možete iznajmiti njihov, ili da odaberete neki od 5-6 vrsta kućica za svačiji džep. Super letovalište za roditelje sa mlom decom.
Naglašavam malom decom jer je za njih Balaton idealan. Nije dublji od 1,2m 🙂 možete bez problema šetati 200m od obale a na nekim delovima će vam voda biti tek do pupka.
Četvrti dan
Četvrti i poslednji dan, trebalo je preći oko 70km, ponovo do polazne tačke Šiofoka. Ovo je najbrža deonica, ima dosta nizbrdica, malo penjanja a vetar je bio u leđa skoro celog puta. Poslednji put se kupamo i beležimo predivan pogled na klupama ispod kojih je provalija do jezera. Neopisiv je osećaj sreće koji navire kada se odmaraš i razmišljaš da si juče još bio na drugoj strani jezera. Prosečna brzina je ovde bila oko 26km/h.
Voz za Peštu je bio u 15h, okupali smo se poslednji put, pojeli hamburger, obezbedili se vodom i pošli na stanicu. Zaboravih napomenuti da smo tokom 4 dana vožnje pravili velike pauze za kupanje, dan je izgledao ovako: vožnja, hrana, kupanje, vožnja, hrana, kupanje, pivo, spavanje.
Saveti
Nemojte ići na štrandove koji se plaćaju, uglavnom pre ili posle njih ima besplatna gradska plaža ili mesto za pecanje, tu je ista voda, kao na štrandu. Pesak je podloga Balatona, a voda je izuzetno čista i prijatna.
Između obroka jedite bonžite i uvek pijte dosta tečnosti. Ako ste skloni sunčanicama stavite neku belu kapu ili majicu na glavu, sunčane naočare su obavezne.
Obezbedite sebi udoban sic, ništa nemojte nositi na leđima. Za teret služi prtljažnik sa bisagama. Tamo će vam stati sve što vam treba i za nedelju dana puta.
Dobro pogledati vozove, sa kojih stanica kreću (Budimpešta ima 4 željezničke) i pogledati da li voz ide svaki dan ili samo vikendom i praznicima.
Sredite menjače, neka šaltaju sve brzine. Proverite pakne na kočnicama, dosta se koriste. Pregledajte kasetu, odnosno zubčanike da nisu potrošeni, na putu ima servisera ali će vaš tamo uvek duplo koštati popravka nego da ste to na vreme obavili u svom gradu.
Uvek tražite što veće prodavnice u večim gradovima jer ćete jeftinije proći. Gledajte druge bicikliste, dokle god ih ima na dobrom ste putu.
Savetujem gume sa kramponima jer staza nije uvek savršena betonska.
Šta poneti?
Spisak stvari koje sam ja nosio je samo da vam olakša početak pakovanja:
mapa balatona
vreća za spavanje
wc papir
2 unutrašnje gume
pumpa
fleke za krpljenje
velik oštar nož
naočare
bela kapa
univerzalni ključ za vaš bicikl, imbusi
kupaći
peškir
papuče
prednje i zadnje svetlo
mačije oči na žbice točkova
bidon
kabanica
majice
šampon
planinarski kanapa 5m
LED ručna lampa
šibice
trenerka
pasta, četkica
čarape
gaće
tanke duge majice
šator
forinte
euri (za ovaj put potrošeno 100EUR)
pasoš
* Sigurno sam nešto izostavio pa slobodno pitajte ako planirate ovakav poduhvat.
Kako je red da se posle raspusta napiše sastav o provedenom letovanju, odlučio sam da vam ukratko prepričam svoje iskustvo u boravku na crnogorskom primorju.
Putovali smo Železnicom Srbije do Bjelog polja gde nas je do Sutomora dovezla Železnica Crne Gore. I na ulasku i na izlazu iz CG legitimisali su nas samo naši policajci a sa carinom i pregledom stvari nismo imali problema. Posle 16 sati puta iskrcali smo se u Sutomoru gde smo se taxijem odvezli do Bečića i hotela Alet Moc. Sa nama je putovao još jedan par pa nas je taj put koštao 10€. Inače je vožnja za tu destinaciju 20€. Na recepciji hotela smo se na brzinu prijavili, platili boravišnu taxu od 21€ i dobili ključeve od svoje sobice. Sve je čisto, ljudi kulturni i ljubazni. Pošto je ovaj hotel građen ’69 god. podseća na komunizam ali uprkos tome je lepo održavan. Ceo komplex se sastoji od 6 paviljona sa ukupno 200 soba, salom za ručavanje, kafićem i dva sportska terena. U prelepom dvorištu hotela sam prvi put u životu video drvo nara sa plodovima koji su bili na pola svog sazrevanja. Palme su svakako neizbežno rastinje i ima ih baš dosta.
Pošto smo uzeli polupansion, prvi obrok nam je bila večera. Samoposluživanje tj. švedski sto nam je baš odgovarao a hrana je bila raznovrsna. Pečene ribe i pekarskog krompira je uvek bilo a smenjivali su se piletina, rolati, bečke šnicle itd. Od priloga smo najviše konzumirali kukuruz mada je tu bio i grašak, šargarepa, krompir pire. Zaboravio sam reći da je supica i čorbica takođe bila svakodnevno ma meniju što nam je baš odgovaralo. Salata klasika, paradajz, kupus, krastavac, a desert je bio ili neki sitan kolač ili pomorandza. Sve u svemu i mi Vojvođani smo se pošteno mogli najesti 😉
Jedino vodu česmušu nismo konzumirali. Preko puta hotela je bila prodavnica gde smo se snabdevali i isprobali skoro sve domaće i hrvatske flaširane vode. Prosek boce od 1,5l je bio 0,80€. U ovom super marketu sam i saznao da Crnogorci dinju nazivaju pipun, 🙂 cene svih namirnica su skuplje u rasponu od 20 do 30%.
U plažnim kafićima cene sokića i točenog Nikšićkog piva su po 2€ a espresso je od 0,80€ do 1€.
Svako jutro smo oko 10 već bili na plaži i ubrzo smo ih upoznali sve, mislim da ih ima oko 5 sa Rafailovićima. Svaka plaža ima svoj naziv i tablu sa uslugama koje pruža. Suncobran i ležaljka su po 2€ a ako se uzme komplet; 2 ležaljke i suncobran, cena za ceo dan je 5€. Ovo se odnosi na jednu polovinu plaže jer je svaka podeljena na 2 jednaka dela od koje je drugi potpuno slobodan. Mi smo se odlučili za plažu koja nudi suncobran od trske jer se kroz platneni gadno pocrveni!
U Bečićima su plaže šljunkovite sa razlikom u krupnoći šljunka, od najvećih oblutaka do najsitnije frakcije.
Na šetalištu su se naravno nalazili razni kiosci sa palačinkama, roštiljima i pizzama na parče. A u drugom delu, lanac restorana sa jelima po narudžbi. Palačinka sa eurokremom i plazmom je 1€ kao i parče pizze, a pljeskavica je 1,5€. Za jelo po narudžbi (morski plodovi na primer) potrebno je da izdvojite od 6 do 12€. Ima stvarno lepih restorana na obali kao što je na primer “3 Ribara” gde sam sa velikim gurmanskim apetitom pojeo lignje na žaru sa svim prilozima koje slede uz njih. Zanimljivo mi je bilo sto su nam naplatili i hleb :).
Probao sam još i tzv. “Jadranski tanjir” gde se u porciji za 8€ dobiju takođe lignje, jedan škamp, dve neke manje ribice u celo i jedan riblji filet. Restovani krompir sa blitvom je bio stvarno ukusan jedino mi skamp baš nije najbolje legao, mada mislim da može bolje da se pripremi…
Pored restorana na obali ima mnogo ruskih hotela a naravno i ruskih gostiju. Non stop se u prolazu plažom ili šetalištem čuo ruski jezik tako da smo ga se baš naslušali. Njima je ovde extra, Rusi su došli iz svih društvenih slojeva i verujem da im je recimo naspram Moskve Crna Gora super jeftina, čak i ako su na moru.
Pošto sam već počeo da pišem o Rusima rećiću još par detalja. Onaj ko je ranije boravio u Bečićima sigurno pamti tunel za pešake koji ispod manjeg brda vodi do Slovenske plaže tj. kasnije Budve. I ove godine smo se uputili prema njemu ali sam se iznenadio kada nismo uspeli iz prvog da ga pronađemo. Ljubazan meštanin nas je uputio da se iza hotela Bellivel sada nalazi samo početak tunela koji je zbog izgradnje mega komplexa na pomenutom brdu zatvoren i premešten na samo brdo. Tako smo za nekih 5 minuta hoda preko drvenih stepenica prešli to brdo.
Na ogradama su bili prikazani 3d planovi i skice šta su Rusi tu sve zamislili da izgrade. Bukvalno žele da naprave mali Dubai od ovog dela primorja! Na završetku drvenog stepeništa noge su nam kročile na novo i prelepo šetaliste Slovenskom plažom pa sve do početka Budve. Pod je obložen nekim novim materijalom, podseća na topljivu stenu, prelepom pogledu na more i obalu možete da uživate sa klupica i sedalica koje su sa obe strane. Neke su uklesane u stenu tako da deluju baš zanimljivo a pre svega je sve to uklopljeno u prirodni ambijent. Na pločici smo pročitali da je celo šetaliste urađeno za 12 dana što nas je još više zadivilo i već nas teralo da maštamo kako bi bilo prelepo da se ovo proširi i dalje. Sve preporuke za šetnju ovim delom!
Sa plaže se selim u more. Voda je bila izuzetno topla. Jedino razočarenje sam doživeo kada sam gnjureći uvideo da podvodni svet ni približno nije bogat kao u Čanju. Samo na jednoj plaži, na levom kraju Bečića je bilo zanimljivo gnjuriti i družiti se sa morskim ježevima, školjkama a izbrojao sam i 5-6 vrsta riba.
Zamenu za duga ronjenja zamenili su poveći talasi poslednja 2 dana u kojima sam se kao dete od 5 godina igrao, bacao i prevrtao. U nekim naletima su baš bili jaki tako da su bez problema mene od 86kg rušli ko domine.
Onima koje talasi nisu mogli da zabave tu su naravno bile pedaline, skuteri, i za mene novi sport para sejling: gliser se nalazi na nekih 200m od obale, prikače na tebe otvoreni padobran koji je sajlom na odmotavanje prikačen za čamac. Kada se padobran napuno vazduhom onaj ko je za njega vezan počinje da leti u visine koje nisu baš male, gliser ga provoza 2, 3 puta duž plaže gde on od gore sigurno ima fantastičan pogled a zatim se bezbedno spusti u čamac jer ga ovi postepeno dovuku.
Pošto smo uhvatili 7 sunčanih dana morali smo se pridržavati pravila pa smo tako od 12 do 16h boravili u debelom hladu hotelske sobe ili slično zbog jakog sunca koje smo hteli da izbegnemo. To vreme smo taman iskoristili za ručak i popodnevni odmor.
Poslednji dan smo imali samo doručak gde smo uvek imali 2 vrste sira, šunkarice, parizeraz, prženice, kajgane, krofni, maslaca i marmelade. A od napitaka jogurt, kafu, čaj i mleko. Taj dan je prepodne padala kiša koja je predhodila grmljavinom od 1,5h kakvu u životu nismo culi.
Dakle odjavili smo se, pokupili svoje lične karte i opet taksijem krenuli u Sutomore na željezničku stanicu. Prijepolje i jos 4 dana odmora su nas čekali.
Sada je 01am, 15. jul, sedim u vozu i pišem ovaj post, a kada dođem pred svoj desktop sledi ubacivanje slika i publishing. Mislim da mi je ovo najduži tekst do sada i baš sam imao želju da ovo letovanje pretvorim i u pisanu reč.
