U kuhinji i u vrtu ima uvek dosta otpadaka koji se mogu pretvoriti u kompost – važno organsko đubrivo.
Dobar kompost popravlja strukturu tla, obogaćuje ga humusom i korisnim bakterijama i osigurava biljkama korisne hranljive materije. Može da se upotrebi površinski, ili da se ukopa u zemlju. Naročito je vazan kod osnivanja i đubrenja travnjaka.
Za kompostiranje se može iskoristiti pokošena trava, stabljike cveća i povrća, sitni otpad pri rezanju živica, vlažni treset, vlažna slama, pa čak i jednogodišnji korov. Možete dodati i malo lišća, ali ako ga imate mnogo, najbolje ga je kompostirati u lisni kompost.

Iz kuhinje možete iskoristiti razne organske otpatke – ljuske od jaja, listice čaja, pepeo od drveta, piljevinu… Krupnije grane, korenje, bolesne biljke, kuvano meso i riba se ne bacaju u kompost. Komposiste treba smestiti na neki neupadljivi deo vrta, u hladu i zavetreno. Preporučuju se dimenzije 1 x 1,5 x 2 m. Moze biti ogradjeno žicom, tvrdom plastikom ili drvetom.
Iskopajte 15 cm duboku jamu i do polovine je napunite kamenjem ili izlomljenom ciglom radi drenaze (odvodnjavanja).
Kompost se slaže sledećim redom: Sloj od 15-ak cm organskog otpada, odozgo nekoliko lopata starog komposta punog bakterija koje će potpomoći razlaganje, 2-3 cm zemlje. Slojevi se ponavljaju do visine od 1,5 m. Ako se masa osuši, pokvasite je. Odozgo i sa strane kompostiranom materijalu dodajte 2 cm zemlje.
Leti je potrebno 10-14, a zimi 14-18 nedelja da se organski materijal raspadne i kompost bude spreman za upotrebu.

Dušanka Đurovic, pejz. arh.
MOĆ PRIRODE
Revija za eko hranu i zdraviji život

Izvor