Kada sam ovog leta želeo da produžim ponovo nalog, počeli su problemi. Svaki put je nalog produžen sa druge kartice odnosno vlasnik kartice nisam bio ja. Otišao sam u izmenu svog profila da ubacim novu karticu što je prošlo bez problema ali uplata nije htela da prođe.

Pisao sam im, pisali su oni meni, međutim ništa nismo rešili a ja sada kada želim da odem u izmenu svog Yahoo acounta stranica se jednostavno refreshuje i ne prikaže nikakvu grešku i naravno ne dobijem mogućnost za izmenu podataka (Flickr nalog je normalno funkcionisao). Oduvek mi se nije sviđao taj Yahoo acount menadžer i preterana sigurnost, provere itd, jednostavno su prekomplikovali stvari.

Ako zanemarimo Yahoo umešanost, Flickr je po meni lep i jednostavan servis koji naravno ima potencijala da bude još bolji. Dopada mi se što ima statistiku posećenosti svake fotografije, statistiku zastupljenosti digitalaca koje korisnici koriste. Po meni najbolji web based Uploader slika. Takođe odličan web menadžer fotografija. Praktično vam nije potreban dodatni softwer na računaru. Lako menjanje naziva fotografija.

Ono što mi se ne sviđa je to da je pregled slika dosta usporen, članarina mi je skupa, 24$ godinu dana, neograničen broj slika. Ako ne platite članarinu vidite uvek poslednjih 200 fotografija, i poslednja 3 albuma bez mogućnosti dodavanja novih. Starije fotografije se ne brišu sa servera nego su jednostavno sakrivene dok ne platite.

I tako sam ja juče sve slike povukao sa Flickr-a u želji da ih premestim na Picasu. Za ovu operaciju mi je pomogao Flickr Downloader.

Picasa softwer sam koristio mnogo ranije, još u prvim danima, tada još nije ni postojala web galerija. Program je kao i danas bio sušta supronost popularnom ACDSee-ju jer se više bazirao na organizaciji i manipulisanju fotografija po datumima.

U subotu sam uspeo da uhvatim bitne osobine Picasa web albuma. Logika naplate sadržaja ide na megabajte. 1GB prostora se dobija free, a sledećih 20GB košta 5$ godišnje.

Pregled fotografija je brz i jednostavan, full screen opcija i slideshow radi posao. Jedina mana je to da ako želite komforan rad ipak morate skinuti Picasa program jer je tada upload novih slika puno lakši. Web deo je osmišljen samo za pojedinčne varijante uploada. Za sada koliko sam shvatio broj albuma je neograničen, jedino ste ograničeni na 1000 slika u jednom. Sve svoje fotografije možete videti na public linku koji izgleda ovako : picasaweb.google.com/vaše-google-korisničko-ime

Zapamtite, fotografije su jedino ono što nije nadohnadivo, ako ih već ne bekapujete na 3 kopije onda ih barem izradite, cifra je smešna, 15 din. po slici 10×15cm. Od 100 fotografija sa recimo rođendanskog roštilja sigurno možete odabrati 5 favorita, što će biti sasvim dovoljno kada za 20 godina budete pregledali uspomene.

Recimo kada napišem “potpis” program će tu reč zameniti sa recimo “Hvala na javljanju s poštovanjem Ćuković Miloš” Na mnogo načina može da se upotrebi, na vama je da ga podesite po sebi.

Besplatan je za download, a takođe možete preuzeti i već definisanu biblioteku fraza za latinične kvačice na Srpskey način.

Ženin brat je išao kod nekog biomeda ili mediotekara ili tako neki sličan naziv za čoveka koji leči svojom unutrašnjom energijom. Izlečio mu je asmu svojom energijom i naučio ga je kako da skoncentriše svoje telo ako opet dođe do napada gušenja. Nije morao da koristi pumpicu i sada je skroz ok. Nije mu ništa naplaćivao za seanse jer je bio mlad.

- većina ljudi poveruje u priču koja je gore ispričana, mali deo ljudi ne, u nastavku sledi objašnjenje zašto ne treba verovati tzv. šarlatanima. Ovo nije ubeđivanje, ovo je samo osvrt na drugu stranu.

————————————————-

Dosta dugo postoji James Randijeva fondacija koja nudi $1000000 osobi koja pod laboratorijskim okolnostima dokaže bilo kakvu paranormalnu moć. Naravno, suma još uvek stoji na računu. Zapitaj se zašto, kada već na sve strane postoje ljudi koji od jutra do mraka prenose energiju i leče i mlade i stare i žive i mrtve…

Fora kod astme je to da je dosta lako lečiti prevencijom i kontrolom. Moj burazer je kao klinac isto bolovao od dosta jake hronične astme, i prošlo mu je relativno brzo zahvaljujući lekarima i lekovima, i gle neverovatnog čuda: kad se izlečio, ni on nije morao da koristi pumpicu!

Brat verovatno nije ostavio sve lekove i pumpicu u trenutku kad je otišao kod tog šarlatana, ne? Nije li više verovatno i logičnije da je prošao kroz veoma normalnu i uobičajenu fazu poboljšanja bolesti, koji se baš ukrstio sa sastancima sa magičnim vračem? Koji naravno da nije naplatio jer je znao da će kasnije da priča o tome kako je taj čovek divan i uspeće da ubedi još 10 osoba o lekovitim energijama koje je preneo.

To da ako njemu iz nekog razloga nisu naplatili ne znači da od drugih neće uzeti pare.

Kao i uvek, rekla-kazala, ništa od dokaza. Ništa od brojeva, ništa o tome koliko je osoba izlečio taj lik, koliko njih nije. Samo glasine.

Nadrilekari su veoma dobri u tome da iskoriste naivitet. Za sve dobro što se desi sa osobom kažu da je to njihova čudesna energija, za sve loše kažu da su to negativne energije, demoni, zli štrumpfovi, ili što u tom trenutku najviše odgovara.

Ne postoji nikakav dokaz za prenos ikakve energije između dve osobe. Sem naravno ako jednog ne drmne struja pa prenese električnu energiju na sve koji ga pipnu

I zapitaj se zašto do sada niko nije uspeo da dokaže da ta takozvana energija postoji?

No, svako može da veruje u šta želi i ako neko misli da će mu biti bolje “prenosom” nekih imaginarnih “energija”, to je svačija lična stvar.

Meni je jedino užasno da te varalice i obmanjivači iskoriste ljude i zarađuju na njima u stanju kad su nezaštićeni, slabi, bolesni.

Evo iz tvog primera se vidi da je čak i mlade, zdrave i pametne ljude dosta lako ubediti na stvari koje jednostavno ne postoje, kamo li one koji misle da im je to zadnja šansa da ozdrave umesto da se drže upustva iz nauke i zdravstva koji su položeni i ispitani tokom decenija. Strašno… Kaznio bih te razmetljivače tako da im nikad u životu ne bih pružio nikakvu lekarsku uslugu čak i da su u životnoj opasnosti, pa da vidim kako će da pomogne ta čudesna energija njihova.

Kako je baterija bila dostupna u 15ak prodavnica – distributera, sa sličnim cenama, odlučio sam se za prvu. Pre poslednjeg koraka me sistem obaveštava da ovaj distributer ne može da šalje u Srbiju. Probam drugu, ista priča, treća, ništa…. Četvrta je bila neka Brilliant Store i za divno čudo, ljudi šalju u Srbiju.

Baterija je koštala 7$ a poštarina (shiping) 25$. Sve sam uredno platio VISA Virtuon karticom i počeo da se nadam da će sve stići regularno.

Usledio je mail u kojem su me obavestili da isporuka mora stići do 8. decembra najksanije. Za divno čudo, paket je stigao na kućnu adresu bez ikakvih dodatnih troškova, standardnom poštom za 11 dana!

Pored oduševljenja što je paket dosta brzo stigao obzirom da je iz Amerike i nisam odabrao “fast delivery” zanimljivo mi je bilo što je paket stigao u “Flat Rate” koverti. U prevodu bilo šta što stane u klasičnu A4 kartonsku kovertu je ista cena poštarine, dakle ne igra ulogu težina paketa.

Do sada sam samo čuo da ljudi naručuju knjige sa Amazona, ali eto baterija je stigla.

Da li ste vi naručivali nešto što nije knjiga i kakav su iskustva ?

Često naši razgovori mogu lepo da sačine jedan ili više blog postova, ovo je današni transkript a verujem da će ih biti više:

Q: Koji je tvoj stav o miševima generalno?

A: U principu nemam ništa protiv miševa, ja kad sam ih pohvatao na Kelebiji, odneo sam ih u šumu i pustio ih. Kod nas su nagomilali hranu u njihove male kolibe. Verovatno su je doneli iz smeća i od kokoški. Pa uđu na toplo… ima ona plastična hvataljka za miševe, ne ubije ih samo se zaglave. Lepo kupiš 2-3 komada pa ih postaviš po garaži. Kasnije ih pustiš negde nek žive u miru kod drugih miševa.

- Ja: a ha ha ma ja ih lepim na kobasicu sa mišomorom.

Q: Golubovi su takođe poznati prenosioci bolesti, pogotovo u gradskim sredinama, šta misliš o njima?

A: Više mrzim golubove nego miševe. Miševi ne prenose bolesti opasne za ljude, golubovi su mnogo opasniji, pošto prelete veće razdaljine.

- Ja: Šta misliš jer ima više miševa ili golubova ?

A: Miševi ne vole baš urbanu sredinu, pa ih u gradu ili frekventnim naseljima ima sigurno malo. U tim delovima i vidiš više golubova… ali predpostavljam da tu u našem kraju ima dosta miševa. Sve u svemu, u životu sam se sreo sa mnogo više golubova nego miševa.

- Ja: Zato što golubovi spavaju noću kao i m.

Q: Kako bi završili ovaj krug logično je pitanje šta misliš o mačkama?

A: Baš zato volim mačke. Nezavisne su i samostalne. Mogu i same da žive bez problema… psi su u fazonu “JAOOO VOLI ME VOLI ME VOLI ME VOLI ME” Jako mi zna dojaditi pas na kod mojih starih. Stalno nešto grebe vrata, skače ko lud, trčkara za mnom, cure mu slina iz usta kad te vidi, kao neki imbecil… a za mačku dugo nisam znao ni da je naša psi su najveće ulizice.

- Ja: Ne volim ih baš zato što su tako ponosne i boli ih kurac i vole bilo koga ko ih pomazi ili im da hranu i zato što se vežu za kuću a ne za gospodara, i zato što zajebavaju pse.

A: “Ponosne i boli ih kurac”, to da, ali je baš za pse je mnogo karakterističnije da vole bilo koga ko ih pomazi… Mačke se obično vežu za jednog čoveka, i to veoma, ali samo u tom slučaju ako se odnosiš prema njima sa poštovanjem. Ukoliko ih čak i malo ignorišeš ili ne obratiš pažnju na njih koliko očekuju od tebe, posle izvesnog vremena ne osećaju nagon da ostanu oko tebe. Kao žene.

U ovoj sredini su baš zato takve mačke kako ih opisuješ pošto ih mnogi imaju samo da budu oko kuće i ne vode brigu o mačkama koliko one očekuju ljubav od gospodara… Psi su jednostavno odani, bez ikakvih suvišnih misli pošto gledaju na tebe kao vođu čopora, dok mačke više kao na nekog na istom položaju kao što si i ti. Mačku više treba smatrati prijateljem i odati poštovanje na isti način, i onda će se ponašati kao i što očekuješ to od prijatelja.

Imao sam mačke kao klinac koje su se odvajale od mene samo kad nisam bio oko kuće ili su eventualno otišle u igru ili lov…

A psi su me napadali bez razloga, dva puta su me ujeli samo zato jer su čuvali hranu. Jednom sam skoro umro pošto mi je pregrizao venu, špricala mi je krv na sve strane. Da nisam imao nikoga u blizini ostao bih na mestu mrtav.

Ali ne mrzim pse uopšte, volim ih jako. Ali ne toliko koliko mačke… u stvari volim sve životinje, od odomaćenih najviše mačke. Više su mi slične ljudima.

Psi su mi nekako dvodimenzionalni. Programirani su za sledeće: čuvaj kuću, laj kad neko prođe ispred ograde, raduj se kao da si na drogi kada ti je tu gospodar, i ako ovo znaš onda znaš 99% psa, a mačke su tajanstvene, retko da nađeš dve koje su ponašaju na isti način. Opet, ko žene i predu kad ih miluješ, kao žene

Nisam opčinjen mačkama ali volim kad neko ima složeniju ličnost od osnovno programiranih.

Q: Sigurno imaš još nešto da dodaš, očigledno je da ti mačke daju insipraciju?

A: Ah, imam , u vezi mačaka i pasa, znaš šta mi je još interesantno? Žene uglavnom više vole mačke, a muškarci pse. Mislim da je baš zbog toga što muškarci imaju jednostavniju, direktniju, a žene komplikovanu, zamršenu dušu, pa se mnogo više vežu sebi sličnima…

Na primer pogledaj kako klinci, čak i oni mirniji, obožavaju da muče mačke. Ima za to razloga, verovatno da osećaju da su mačke mnogo ranjivije i slične devojkama, pa na njima iskaljuju frustracije koje osećaju prema suprotnom polu… mada, mučenje životinja ili tuča je više znak kompleksa niže vrednosti… Primetio sam npr. kad idem na utakmice najvatreniji i oni koji prvo uleću u tuču, su uglavnom puni kompleksa. Ljudi koji su pomireni sa sobom, i koji su svesni svojih kvaliteta a i nedostataka, obično ne izazivaju, nemaju ekstremne ideje, nisu religiozni…

U poslednje vreme to baš jako dolazi do izražaja. Uhvatim sebe u razmišljanju kako mi fali vremena, kako je dan kratak za ono što želim da uradim ili postignem ili stvorim. Osećam da bi mi najmanje 5 života trebalo kako bi trenutno uspeo da zadovoljim sve svoje želje. Naravno, kada bih imao i tih 5, automatski bi se otovrile nove opcije i ideje bez izlaza. I sve to zbog ovog ludog, brzog i multimedijalnog touchscreen vremena.

Telefon mi je pun podsetnika i jedino sa takvim organizovanim vremenom donekle uspevam da zadovoljim svoju glad za novim, svoj istrazivački duh i ostale egzistencijalne obaveze.

Kao mali, dok nisam imao računar i svoja primanja, često puta mi je bilo dosadno i nekada stvarno nisam znao šta da radim. Ta situacija je sada totalno promenjena i upravo je ona izreka “Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari” – to što mi se desilo

Pored stvaranja porodice, želim da se maksimalno posvetim biciklima, vožnji, održavanju i servisu, želim da gledam filmove, da čitam dobre edukativne knjige, da treniram hokey, da idem na pecanje, da putujem bilo gde, da kuvam, da učim programirati, vežbati i experimentisati sa dizajnom, prodavati, komunicirati. Želim da organizujem, da napredujem, da radim sa drvetom, da naučim rad na cnc mašini ili strugu da sagradim kolibu, da imam više vremena za experimetisanje sa mrežama, wirelessom, kućnom infrastrukturom, alternativnim izvorima energije. Da igram stoni tenis u svojoj budućoj renoviranoj garaži. Da budem baštovan i da gajim vrtove, ukrasne reke i jezera da upoznajem nove biljke, ah ovo je samo mali deo…

A vi ?

Kao što je ranije bilo najavljeno na blogu i twitteru, sad je to sve sprovedeno u delu.

Na adresi www.opencoffeesubotica.com se možete informisati o tome šta je to Open Coffe Club, kada su naredna okupljanja i naravno ako ste iz Subotice i okoline, možete da se prijavite na RSS ili mail listu kako bi znali kada je sledeći sastanak.

Svi predlozi su dobrodošli ili ovde ili tamo ili na mail admin@opencoffeesubotica.org

Vidimo se!

The Cleaner

IMDB 6.1

Bivši pandur se opredeljuje za manje stresan posao. Bavi se naprednim čišćenjem pre svega mesta zločina posle nekog ubistva, krvoprolića, masakra i slično. Poslednji posao koji je uradio mu je bio smešten, a poziv je samo naizgled stigao od policije…

————————————-

Seven Pounds

IMDB 7.6

Film govori o čovekovoj hrabrosti i spremnosti da pomogne dobrim ljudima u nevolji. Sve preporuke.

————————————-

Synecdoche New York

IMDB 7.4

Pozorišni režiser nakon krize u braku kreće sa realizacijom najveće predstave na svetu, predstave svog života, malo je psycho ali je film super.

————————————-

The Brothers Bloom

IMDB 7.4

Film koji me je iznenadio svojim mestom dešavanja. Na početku se radnja dešava u Subotici na Paliću, kasnije Crna Gora i slične domaće lokacije kao i Gradska Kuća takođe u Subotici… Dva brata koji su ostali bez roditelja i kako bi opstali u životu odlučili su se da budu prevaranti, naravno poslednja prevara se malo zakomplikovala (ljubav).

————————————-

The Hangover

IMDB 8.1

Klasičan film za nedeljno popodne i odmaranje mozga, puno stvari već viđeno a ipak drugačije. Grupa momaka ide u Vegas na proslavu momačke večeri, bude se sledećeg dana i ne secećaju se ničega od sinoćne večeri.

————————————-

Nije Kraj

IMDB 7.3

Ako sam dobro čuo ovo je prvi film koji je napravljen u saradnji Srbije i Hrvatske posle rata. Ljubav je tema, ima dobrih fora, i dijaloga.

Najmanje 5x na dan dobijemo pozive tipa: “Dobar dan, ja sam naručio majicu, pa bih došao po nju kada bude gotova” Indikator na telefonu ispiše da je pozivni broj 011 i već znam kako će dalje da se razvija priča: ja: “Ali gospodine mi se ne nalazimo u Beogradu nego u Subotici“. Posle ovoga običnu bude mala pauza i sledi objašnjenje da će mu kuriri doneti naručeni proizvod.

Na sajtu namerno nismo nigde istakli u kojem se gradu nalazimo a beograđani po difoltu misle da smo tamo. Da li je to zbog veličine grada ili zato što uglavnom sve što požele imaju u Beogradu ne znam, ali se dešava svakodnevno.

Drugi primer jer taj da pri klasičnoj kupovini preko interneta beograđani u 80% slučajeva izostave prefix 011 kada upisuju fixni telefon.

Kakva su vaša iskustva? Jasno mi je da nema mnog net prodavnica koje nisu u Beogradu ali eto baš me zanima.

Zanimljivo je napomenuti da se članovi benda pored muzike bave i drugim – primarnim poslovima (nema šanse u Srbiji da se živi od ovog žanra). Jedan od njih je klavijaturista, i naš programer (Dacko) koji svoju kreativnost ne štedi ni na jednom polju. Ostali se bavi srodnim temama, video montažom, grafikom i slično.

Mp3 download

Click here to view the embedded video.

A evo i originala >>

Putovali smo Železnicom Srbije do Bjelog polja gde nas je do Sutomora dovezla Železnica Crne Gore. I na ulasku i na izlazu iz CG legitimisali su nas samo naši policajci a sa carinom i pregledom stvari nismo imali problema. Posle 16 sati puta iskrcali smo se u Sutomoru gde smo se taxijem odvezli do Bečića i hotela Alet Moc. Sa nama je putovao još jedan par pa nas je taj put koštao 10€. Inače je vožnja za tu destinaciju 20€. Na recepciji hotela smo se na brzinu prijavili, platili boravišnu taxu od 21€ i dobili ključeve od svoje sobice. Sve je čisto, ljudi kulturni i ljubazni. Pošto je ovaj hotel građen ‘69 god. podseća na komunizam ali uprkos tome je lepo održavan. Ceo komplex se sastoji od 6 paviljona sa ukupno 200 soba, salom za ručavanje, kafićem i dva sportska terena. U prelepom dvorištu hotela sam prvi put u životu video drvo nara sa plodovima koji su bili na pola svog sazrevanja. Palme su svakako neizbežno rastinje i ima ih baš dosta.

Pošto smo uzeli polupansion, prvi obrok nam je bila večera. Samoposluživanje tj. švedski sto nam je baš odgovarao a hrana je bila raznovrsna. Pečene ribe i pekarskog krompira je uvek bilo a smenjivali su se piletina, rolati, bečke šnicle itd. Od priloga smo najviše konzumirali kukuruz mada je tu bio i grašak, šargarepa, krompir pire. Zaboravio sam reći da je supica i čorbica takođe bila svakodnevno ma meniju što nam je baš odgovaralo. Salata klasika, paradajz, kupus, krastavac, a desert je bio ili neki sitan kolač ili pomorandza. Sve u svemu i mi Vojvođani smo se pošteno mogli najesti

Jedino vodu česmušu nismo konzumirali. Preko puta hotela je bila prodavnica gde smo se snabdevali i isprobali skoro sve domaće i hrvatske flaširane vode. Prosek boce od 1,5l je bio 0,80€. U ovom super marketu sam i saznao da Crnogorci dinju nazivaju pipun, cene svih namirnica su skuplje u rasponu od 20 do 30%.

U plažnim kafićima cene sokića i točenog Nikšićkog piva su po 2€ a espresso je od 0,80€ do 1€.

Svako jutro smo oko 10 već bili na plaži i ubrzo smo ih upoznali sve, mislim da ih ima oko 5 sa Rafailovićima. Svaka plaža ima svoj naziv i tablu sa uslugama koje pruža. Suncobran i ležaljka su po 2€ a ako se uzme komplet; 2 ležaljke i suncobran, cena za ceo dan je 5€. Ovo se odnosi na jednu polovinu plaže jer je svaka podeljena na 2 jednaka dela od koje je drugi potpuno slobodan. Mi smo se odlučili za plažu koja nudi suncobran od trske jer se kroz platneni gadno pocrveni!!

U Bečićima su plaže šljunkovite sa razlikom u krupnoći šljunka, od najvećih oblutaka do najsitnije frakcije.

Na šetalištu su se naravno nalazili razni kiosci sa palačinkama, roštiljima i pizzama na parče. A u drugom delu, lanac restorana sa jelima po narudžbi. Palačinka sa eurokremom i plazmom je 1€ kao i parče pizze, a pljeskavica je 1,5€. Za jelo po narudžbi (morski plodovi na primer) potrebno je da izdvojite od 6 do 12€. Ima stvarno lepih restorana na obali kao što je na primer “3 Ribara” gde sam sa velikim gurmanskim apetitom pojeo lignje na žaru sa svim prilozima koje slede uz njih. Zanimljivo mi je bilo sto su nam naplatili i hleb .

Probao sam još i tzv. “Jadranski tanjir” gde se u porciji za 8€ dobiju takođe lignje, jedan škamp, dve neke manje ribice u celo i jedan riblji filet. Restovani krompir sa blitvom je bio stvarno ukusan jedino mi skamp baš nije najbolje legao, mada mislim da može bolje da se pripremi…

Pored restorana na obali ima mnogo ruskih hotela a naravno i ruskih gostiju. Non stop se u prolazu plažom ili šetalištem čuo ruski jezik tako da smo ga se baš naslušali. Njima je ovde extra, Rusi su došli iz svih društvenih slojeva i verujem da im je recimo naspram Moskve Crna Gora super jeftina, čak i ako su na moru.

Pošto sam već počeo da pišem o Rusima rećiću još par detalja. Onaj ko je ranije boravio u Bečićima sigurno pamti tunel za pešake koji ispod manjeg brda vodi do Slovenske plaže tj. kasnije Budve. I ove godine smo se uputili prema njemu ali sam se iznenadio kada nismo uspeli iz prvog da ga pronađemo. Ljubazan meštanin nas je uputio da se iza hotela Bellivel sada nalazi samo početak tunela koji je zbog izgradnje mega komplexa na pomenutom brdu zatvoren i premešten na samo brdo. Tako smo za nekih 5 minuta hoda preko drvenih stepenica prešli to brdo. Na ogradama su bili prikazani 3d planovi i skice šta su Rusi tu sve zamislili da izgrade. Bukvalno žele da naprave mali Dubai od ovog dela primorja! Na završetku drvenog stepeništa noge su nam kročile na novo i prelepo šetaliste Slovenskom plažom pa sve do početka Budve. Pod je obložen nekim novim materijalom, podseća na topljivu stenu, prelepom pogledu na more i obalu možete da uživate sa klupica i sedalica koje su sa obe strane. Neke su uklesane u stenu tako da deluju baš zanimljivo a pre svega je sve to uklopljeno u prirodni ambijent. Na pločici smo pročitali da je celo šetaliste urađeno za 12 dana što nas je još više zadivilo i već nas teralo da maštamo kako bi bilo prelepo da se ovo proširi i dalje. Sve preporuke za šetnju ovim delom!

Sa plaže se selim u more. Voda je bila izuzetno topla. Jedino razočarenje sam doživeo kada sam gnjureći uvideo da podvodni svet ni približno nije bogat kao u Čanju. Samo na jednoj plaži, na levom kraju Bečića je bilo zanimljivo gnjuriti i družiti se sa morskim ježevima, školjkama a izbrojao sam i 5-6 vrsta riba.

Zamenu za duga ronjenja zamenili su poveći talasi poslednja 2 dana u kojima sam se kao dete od 5 godina igrao, bacao i prevrtao. U nekim naletima su baš bili jaki tako da su bez problema mene od 86kg rušli ko domine.

Onima koje talasi nisu mogli da zabave tu su naravno bile pedaline, skuteri, i za mene novi sport para sejling: gliser se nalazi na nekih 200m od obale, prikače na tebe otvoreni padobran koji je sajlom na odmotavanje prikačen za čamac. Kada se padobran napuno vazduhom onaj ko je za njega vezan počinje da leti u visine koje nisu baš male, gliser ga provoza 2, 3 puta duž plaže gde on od gore sigurno ima fantastičan pogled a zatim se bezbedno spusti u čamac jer ga ovi postepeno dovuku.

Pošto smo uhvatili 7 sunčanih dana morali smo se pridržavati pravila pa smo tako od 12 do 16h boravili u debelom hladu hotelske sobe ili slično zbog jakog sunca koje smo hteli da izbegnemo. To vreme smo taman iskoristili za ručak i popodnevni odmor.

Poslednji dan smo imali samo doručak gde smo uvek imali 2 vrste sira, šunkarice, parizeraz, prženice, kajgane, krofni, maslaca i marmelade. A od napitaka jogurt, kafu, čaj i mleko. Taj dan je prepodne padala kiša koja je predhodila grmljavinom od 1,5h kakvu u životu nismo culi.

Dakle odjavili smo se, pokupili svoje lične karte i opet taksijem krenuli u Sutomore na željezničku stanicu. Prijepolje i jos 4 dana odmora su nas čekali.

Sada je 01am, 15. jul, sedim u vozu i pišem ovaj post, a kada dođem pred svoj desktop sledi ubacivanje slika i publishing. Mislim da mi je ovo najduži tekst do sada i baš sam imao želju da ovo letovanje pretvorim i u pisanu reč.

Posle 2 godine pauze, odlučili smo da ovog leta ipak odemo na zasluženi odmor. U pitanju je more a lokacija Crna Gora. Zašto Crna Gora ? Razlozi su više lični, put vozom mi odgovara, direktna pruga Subotica-Sutomore, žena nema pasoš, a u povratku uvek svratimo u Prijepolje gde mi je baka, sve sa jednom povratnom kartom. U železnici nam daju 20% popusta na ličnu kartu tada povratna karta košta 5200din.

U prvom naletu smo želeli da ponovo posetimo Čanj, mirno mesto koje još nije preraslo u grad, solidna plaža bez preterane gužve. Na žalost svi raspoloživi hoteli su u tom trenutku onemogućili rezervaciju na 7 dana, a 10 nam je previše.

Uz ljubaznu radnicu EUROTRAVEL-a pronašli smo zamenu u Bečićima, hotel Alet-Moc. Rezervacija po osobi sa popustom od 15% košta 178€. Boravišna taksa se plaća na recepciji i iznosi 1.5€ po danu. Ovo je polu-pansion, doručak i večera. Često se može zadesiti da hoteli u nekom momentu objave popuste, smanjene cene za decu ili čak besplatan smeštaj.

Ako se još niste odlučili gde ćete, posetite sajt www.sabinternational.rs kako bi imali orjentacionu sliku ponuda, i kako bi sa konkretnim pitanjima otišli do agencije u vašem gradu.

Uslovi agencije su po meni korektni i povoljni. 30% ukupne cene se plaća odmah – pre polaska, a ostatak može da se podeli u najviše 5 mesečnih rata (sve mora da se isplati do novembra). Rate se plaćaju čekovima koji ne moraju biti na vašem imenu.

Ne znam kako je u Bečićima sada, poslednji put sam bio pre sigurno 10 godina. Noćni život mi nije interesantan, ronjenje na cev mi je glavni motiv odlaska na more Nadam se da će vreme da posluži i da će more biti toplo od 4. do 11. jula.

Ovo je banalan primer koji sam večeras fotografisao ispred prodavnice, želim samo da ukažem na to koliko je bitno dobro istaknuti i uopšte staviti neki kontakt kako bi kupci eventulano postavili pitanja i sve ostalo.

Super je što su brojevi telefona, koji su bili na dnu papira, svi iskidani, ali šta ako se svi uzmu kao što je to slučaj ovde?! A niko ne bude ozbiljan a žena koja je dala oglas ostane bez posla.

Obratite pažnju, razmišljajte u napred, stavite se u ulogu toga koji čita oglas tj. kome je namenjen.

Kako sam posetio ovogodišnju E-Trgovinu na Paliću, odslušao sam i predavanje čoveka ispred Klikmee portala. Moram priznati da me propratni materijal kojeg smo dobili pre prezentacije nije naterao da odmah probam aplikaciju i da sam zavirim u Klikmee svet.

Baš zbog toga sam i odlučio da je poslušam kako bi shvatio o čemu se tu zapravo radi iako sam nekoliko dana ranije bio na sajtu da saznam kakav je to novi servis i šta on to besplatno pruža. (sve je bilo nekako tajnovito i nedorečeno, ali sada sajt mnogo bolje prezentuje servis).

ALI, prezentacija je sve razotkrila, Klikmee.com je servis koji vam pruža da skinete sa njihovog sajta aplikaciju koja može preko vaše kamere da pročita – skenira 2D kod. Te kodove ćete verujem uskoro pronalaziti u časopisima, novinama, magazinima, na internetu, bilbordima, koncertnim kartama, izlozlozima, računima i na svim drugim znanim i neznanim mestima koja su pogodna za reklamu ili pružanje neke informacije a usput su i “slikabilna”.

Sledi konkretan primer upotrebe ovog 2D koda:

Recimo da listate časopis Moja bašta i vidite da se reklamira povoljna mašina za sečenje žive ograde, a ispod nje se nalazi 2d kod koji samo čeka da ga vi skenirate Klikmee aplikacijom. Kada to uradite, aplikacija vas automatski šalje na sajt svezakucu.rs/vaša-mašina-za-živu- ogradu, dakle 2d kod vas je direktno “bacio” na stranicu za naručivanje proizvoda. Da postanete vlasnik ove sprave vas samo deli formular za popunjavanje ličnih podataka za dostavu, brzinski zar ne?!

Dakle ovim primerom smo videli da se korisnku olakšava i pomaže da što pre dođe do željenog proizvoda. To naravno može da bude i rezervacija karata za neki koncert, uplata nekoj humanitarnoj organizaciji ili opširnija informacija o nekom proizvodu…

Što se tiče oglašavača, 2d kod im konačno omogućava da provere uspešnost i konverziju svoje reklame, tj. smisao uloženih para u ovaj vid marketinga (analitika i statistika).

Ako oglašavač recimo odluči da reklamira prodaju iPhona u 5 domaćih dnevnih novina, moćiće tačno da zna da su ljudi koji čitaju Blic određenog dana naručili 50 telefona, oni koji čitaju Politiku 36 komada, a da su recimo u popodnevnim časovima najviše prodaja imale Večernje novosti…

Ideje su neiscrpne, kao što je predavač rekao pitanje je vremena kada će ovaj vid oglašavanja i razmene informacija i kod nas postati popularan kao što je to sada u Japanu, bitno je da obe strane prepoznaju korist ovog sistema.

Implementacija nije teška i zahtevna, potrebno je samo malo marketinga i par uspešnih kampanja kako bi ovaj servis osvanuo i punom sjaju i potencijalu.

Nisam se osvrnuo na tehničke detalje, podržane marke telefona itd. sve to možete saznati na sajtu www.Klikmee.com

Nažalost tek danas sam naleteo na blog Gorana Pilipovića a.k.a. Bluesman. Pošto redovno i svakodnevno pratim jedini forum, DPT čiji je Goran vlasnik, znam ko je čovek, upoznao sam ga preko otresitih stavova i ponekad jakih i grubih ali pravednih i argumentovanih reči. Takođe ga online poznajem kao čoveka koji zna da drži i da održava zajednicu ljudi sa kojima bez problema deli svoje znanje i pomaže kolegama i početnicima.

Toliko za uvod i osnovono predstavljanje, ono što je poenta ovog posta je da vam preporučujem čitanje njegovog bloga od samog početka (april 2005.) pa sve do današnjeg dana. Naravno, sigurno ćete u prelistavanju naići na naslove koji vas neće zanimti, ali je većina tekstova iskreno napisana, iz iskustva i edukativnog su karatketa, što tehničkog što životnog.

Dakle, moj sajvet je da krenete redom sa čitanjem, još jednom ponavljam, jako mi je žao ga ranije nisam ulovio ali eto, bolje ikad nego nikad.

p.s. u komentarima na postovima je stara škola, koja takođe ima iskustvom i kilometražu, znači čitajte i komentare

Uvod

Otvorite internet prodavnicu majica lako brzo i jednostavno. Besplatno!

Kroz ovo uputstvo ću Vam pokazati koji je to vrlo jednostavan, ali efikasan način zarađivanja dodatnih prihoda stvaranjem lične internet prodavnice majica. Nećete morati fizički praviti majice, nećete morati imati bilo kakve zalihe, a ne treba Vam ni posebno umeće za kreiranje motiva za majice.

VIZIOshop preuzimamo brigu o svim tim stvarima. Sve što trebate da uradite je da sledite jednostavne korake koji su dole opisani. Ovo uputstvo se odnosi na svakoga ko je spreman i željan da stvori dodatne prihode preko interneta, ispitanom metodom koja definitivno radi a pri tome ne košta.

Kako sve ovo radi?

Pre svega želim da predstavim firmu u kojoj sam zaposlen. VIZIOshop je kompanija koja uspešno posluje 3 godine na internetu a ukupno 7 godina na prostoru Balkana, pa i šire. Bez lažne skromnosti možemo reći da je VIZIOshop.com najveća internet prodavnica majica na ovim prostorima.

Dužnost VIZIOshop-a je da Vam otvori Vašu internet prodavnicu čija će adresa da bude u formi: http://www.vizioshop.com/majice/vase-korisničko-ime, da vodi računa o svim narudžbama, o štampi majica, o naplati, isporuci i transportu, eventualnim povratima, reklamiranju svih proizvoda, da brine o isplati vašeg zarađenog novca i svim servisima koji prate ovaj veliki sistem.

Otvorite svoju internet prodavnicu ovde.

Sledeći korak je da počnete slati svoje motive. Nemojte se zabrinuti ako trenutno nemate ništa od mogućih predloga za majice. Razgledajte malo VIZIOshop.com iskombinujte svoje ideje, neka inspiracija će Vam sigurno već pasti na pamet. Možda neki grafit, misao, aforizam ili dobar wallpaper…? Bez dizajnerskog umeća i dalje možete napraviti majicu koja će se prodavati i od koje ćete zarađivati novac. Jednostavni primeri najpopularnijih majica su “Severina” i “Neću žvaku”,

to su majice sa običnim tekstom ali dobrom porukom koja ih je učinila jednim od najprodavanijih proizvoda. Ideja je bitna!

Počnite sa kreiranjem novih majica?

Nakon registracije i ulazka na adresi zarada.vizioshop.com/dizajn možete početi sa slanjem svojih predloga. Trudili smo se da održimo jednostavnost sistema, da vas ne opterećujemo suvišnim informacijama, od Vas se zahtevaju samo neophodni podatci. Redom pratite korake i kada jednom pošaljete prvi motiv uspešno videćete da je sve u suštini veoma lako.

Potrudite se da majicu što bolje opišete, da stavite realne ključne reči – tagove, i odaberete pravilnu kategoriju, kako bi se pojavila među prvim rezultatima kada potencijalni kupac traži to što želi.

Recimo da je na majici Fudbaler koji šuta loptu, tagovi bi bili: lopta, fudbal, fudbaler, sport, majica, trening, utakmica. Kao što vidite u tagove sam uključio i reč “majica” jer je Vaš proizvod majica stoga i ta reč treba da je uključena u opis!

Na kraju ostaje formiranje cene proizvoda. Preporučena prodajna cena je 790 din. od koje je Vaša zarada 118 din. po prodatom proizvodu. Ako mislite da Vaš dizajn vredi više, omogućeno vam je da prodajnu cenu povećate do 50% a srazmerno tome raste i Vaša zarada. Savet iz iskustva potvrđuje da ne treba uvek forsirati najveću cenu jer time odbijate veliki broj mušterija, pronađite zlatnu sredinu, jer ćete svakako zaraditi.

Kada zaradite prvih 900 din. Imate pravo da besplatno naručite bilo koju svoju majicu. Ta majica je poklon. A novac vam se isplaćuje na način koji ste naveli u svom profilu.

Sada ste potpuno spremni za samostalno kreiranje Vaše majice, zagrejte stolicu, i zarada će postati prirodna posledica Vašeg truda.

Otvorite svoju internet prodavnicu ovde.

Reklamirajte svoj proizvod

Ako ste pravilno formirali naziv, odabrali kategoriju, napisali opis i tagove majice, ona će se svakako pojaviti u najpoznatijim pretraživačima, Google, Yahoo, Live itd.

Nekada to nije dovoljno ili jednostavno želite još bolje rezultate. Promovišite sami svoje majice na mestima kao što su blogovi, potpisi na forumima, socijalnim mrežama, Facebook, MySpace, dating sajtovima, mesindžerima itd. Na svim tim mestima postoji dodatni prostor kojeg kulturno možete iskoristiti za predstavljanje svojih radova i na kraju prodati majice.

Recimo da pišete blog o automobilima. Idealno bi bilo da napravite par majica sa motivima koji imaju veze sa automobilskim svetom, postavite ih na svoj blog i videćete kako će se povezati lepo i korisno. Ili napišite post o tome kako ste otvorili svoju internet prodavnicu majica i uključite svoje motive kako bi čitalačka publika lako mogla i da kupi nešto ako im se svidi… Ideje su neiscrpne.

Verujem da ste shvatili poentu povezivanja majica sa temom bloga i da ćete je uspešno primenjivati.

Pokušajte sa ovim načinima promocije koji su veoma efektivni. Reč preporuke je najjača marketinška metoda koja definitivno donosi zaradu.

Otvorite svoju internet prodavnicu ovde.

Prelazak na sledeći nivo

Ako ste ambiciozni i posedujete malo umetničkog u sebi, postoje mnogi programski paketi koji Vam mogu pomoći da iskažete svoju kreativnost. Ako eventulano nemate sredstava za korišćenje komercijalnih programa kao što su recimo Photoshop, Corel, nema brige, postoje mnogi besplatni programi poput Paint.net, Gimp itd. Oni će Vam biti sasvim dovoljni da počnete sa jednostavnijim motivima ili natpisima za majice.

Još jednom ponavljam da i ako imate savršen motiv na majici, njega ljudi neće pronaći ako mu niste odredili pravilan naziv, opis, kategoriju i tagove. Kada kupci nešto traže oni svoju želju ukucaju rečima i tada im se prikazuju svi relevantni rezultati.

Kada bilo koja kompanija napravi savršen proizvod, to joj ništa ne vredi ako ga dobro ne izreklamira, ma koliko da je proizvod kvalitetan i dobar.

Otvorite svoju internet prodavnicu ovde.

Živite svoj san

Kada uložite određenu količinu vremena i rada u postavljanje majica u svoju internet prodavnicu videćete da će se to isplatiti i da ćete vrlo uskoro početi zarađivati. Matematika je jednostavna što više majica – uloženog rada to je veća zarada.

Naučite da konstantno dodajte nove majice, da to budu unikatne i zanimljive majice koje će privući pažnju kupcima, ukombinujte sve gore navedeno sa marketingom i zarada je neizbežna.

Posle nagovora coolera84 i Jovana Petrovića odlučio sam da probam poslednji OS Mikrosofta, Windows 7.

Pošto jos ne postoji finalna verzija, skinuo sam build 7068 (64bit). Instalacija je u 2 klika, i brža od XP setupa.

Pronašao je sav hardwer, monitor, grafičku, integrisani wifi, zvučnu, mrežne i naravno novu Apple tastaturu.

Najviše sam se bojao sledećeg koraka a to je instalacija programa na koje sam navikao. Obradovao sam se kada sam video da ima dva foldera “Program files” Jedan je klasičan, a drugi za 32bitne programe sa oznakom x86. Nadao sam se da će svi programi da rade koje sam koristio na XP-u. Naravno da nije tako bilo, prvi problem je nastao kod instalacije Net Metera. Nije bio u stanju da prati internet protok samo je ispisivao nule. Program je star, više se ne razvija, pa sam se konačno odlučio za alternativu, to je DU Meter koji mi je bio poznat od ranije.

Najveće razočarenje je nemogućnost instaliranja programa Srpskey koji mi je bukvalno ušao u krv i prste, ali i on je iz 2005 pa se nadam da će se autor pronaći u ovim redovima i da će da napravi verziju za Win 7. Cimnuo sam i prijatelja programera koji mi je obećao svoju verziju samo kada bude imao vremena .

Kada sam želeo da instaliram Nero 7, win. sedmica mi je prijavila da program nije siguran i da predlaže da pronađem alternativu. Poslušao sam ga i izbor je pao na CD Burner XP koji radi bez problema. Umesto Alkohola 120% sam postavio Power ISO, Jovan mi je rekao da je Alkohol vec poceo da brlja na Visti.

Pre jedno godinu dana sam već koristio GOM Player za puštanje divx-a, da bi ga sada opet instalirao jer KM Player nije mogao lepo da renderuje film u full screen-u. Slika je bila nekako pixelasta, dok sam GOM Playerom nema tih problema. Instalirao sam i DivX codec 7.

Speed Fun je program kojeg koristim kako bi smanjio obrtaje cooleru na ploči (da bi bio tiši), kada se izlogujem iz vrati obrtaje na max, pa pri svakom novom logovanju moram ručno da vratim na optimalno, e sad još ne znam da li je to bug do Win 7 ili ja nisam dobro podesio prog, čačkaću još…

Instalacija novog OS-a me je naterala da skinem i nove verzije programa koje koristim, tako da su uspešno instalirani, Fast Stone Image Viewer, Skype, QIP, Adobe AIR, Word i Excel 7, Opera, Safari, Total Commander, Corel, CS4 (64bit) itd.

To je to što se tiče softwera, u suštini sam zadovoljan jer je sve gore nabrojano nekako logično.

Sistem je svakako brži od XP-a, preporučujem ga svima koji imaju 4 ili više od 4GB RAM-a i procesorima preko 2Ghz. Instalacija zahteva oko 10GB, a sam ISO fajl je oko 3.25GB.

Imam osećaj da internet brže radi – misleći na odziv pri surfu. Kontrol panel ima dosta novih ikonica, još nisam stigao sve da ih ispitam…

Podesio sam domaće prikazivanje datuma i vremena, uključio srpsku tastaturu, vratio klasičan prikaz otvorenih programa u task baru (po defaultu su samo kvadratne ikonice bez naziva). Definitivno novo i prijatnije okruženje, a pošto volim da istražujem nove stvari verujem da me neće brzo smoriti.

Poseduje dosta napredniji firewall od SP3, novi i minimalistički Windows Media Player, mogućnost za glasovne komande kao i druge opcije koje mogu pomoći ljudima sa nekim disabilitetom.

Poboljšali su deo gde se biraju teme windowsa, sada lako možete vratiti svoja podešavanja ako ste željni experimentisanja sa drugačjim prikazima.
Video sam da postoji odeljak gde možete da mu odredite foldere koji će da indexirati (radi lakšeg i bržeg baratanja fajlovima u njima) ali još nisam stigao da ga čačkam.

“Show desktop” se sada nalazi skroz desno pored sata. U Quick lunch programe ubacujete tako što kada su otvoreni, kliknete desno dugme na njega u taskbaru i odaberete opciju Pin This Program To Taskbar, ali ja sam se i dalje zadržao na Object Dock-u.

Autoplay konfiguracija je sada vidljiva i ne toliko naprednim korisnicima.

Novi programi su Snipping Tool (za uzimanje screenshotova ili delova ekrana) i Sticky Notes za poruke. Oni su stavljeni u prvi plan mada postoje još neki koje sam video samo u prolazu.

Možda nešto od gore nabrojanog ima i u Visti ali ponavljam da taj sistem ne poznajem dovoljno.

Windows 7 je definitivno opširan i komplexan, verujem da će mu slava i upotreba potrajati kao kod XP-a, što neće biti slučaj sa Vistom i nije bio slučaj sa Windows Milenijumom.

To je to za prvo javljanje sa novog sistema, ako vas ne mrzi da podešavate sve kako vama godi, imate svu moju preporuku za probanje budućeg glavnog operativnog sistema.

update 07.04.2009. 00:14 evo još jednog screenshota

Prošao je vrlo pozitivno. Upoznao sam mnogo ljudi i čuo interesantne priče. Saznao da čovek koji sedi pored mene radi na tome i tome, da je uradio taj i taj sajt.

Sit se ispričao sa devojkom iz Positive-a. Čovekom koji sa Pecom radi Vesti.rs, momcima is Internet ID-a, Varagićem.

Bio je i jedan student koji je došao da vidi šta su tu dešava i priča.

Upoznao sam Vranca sa Twittera. Pričao sa čovekom koji je radio Formaxstore itd. Tu je bio i Steva Majstorović koji se izvukao od poziva na večeru zbog malecke ćerkice koja je pod hitno zahtevala kupanje

Oduševljenje i čuđenja je bilo na pretek. Generalno su jako kvalitetna i bitna ovakva okupljanja jer se puno toga nauči. Takođe je bitno da i Vi nekoga naučite nečemu, bliže mu objasnite tematiku kojom se Vi bavite.

Ono što je cilj meni i Aleksandru (vlasniku VIZIOshopa-a) je da napravimo OpenCoffee i u Subotici, a kasnije organizaciju poseta jednog grada drugom i obrnuto.

Zato subotičani, ostavite dole komentar kako bi imao vašu e-mail adresu radi kontaktiranja kada konkretizujemo priču oko subotičkog OC pionir okupljanja, priče oko sajta i sl. A do tada opencoffeenovisad.org