E sad sledi najbolji deo, za svaku flašu od litre i po mašina vam računa 15 centi to je grubo 15 dinara! Dakle ako ubacite recimo 10 flaša vi ste zaradili 150din koje možete da potrošite u gore pomenutoj prodavnici!

Odvraština koja se dešava kod nas je ta da su na nekim mestima postavljeni kontenjeri za odvajanje stakla plastike i bla bla, ali ljudi koji sortiraju odpad nemaju nikakve koristi od toga!!! A vlasnici fabrika za reciklažu se smeju i trljaju ruke

Vidi one kretene, postavili smo kontenjere a oni ko budale odvajaju plasitku jer onda misle da su cool, kao čuvaju planetu, recikliraju odpad.

A oni jako lepu lovu zgrću!

Preporuka za pogledati Penn & Teller Bullshit – Recycling

Click here to view the embedded video.

Sva sreća ja ga nisam iskoristio

Destincija je Subotica > Minhen, kada smo prešli našu granicu i pozdravili se sa mađarskim carinicima pred nama je bila “Evropa”. Više nema pregleda ni na Austrijskoj granici tako da smo bukvalno bez ikakve provere i nužnog zaustavljanja imali “slobodan prolaz”. Potrebno je samo kupiti vinjetu koja važi za prolaz kroz Mađarsku i celu Austriju (nemački autoput je free)

Xdrive navigacija nam je lepo pomagala a teta koja priča iz nje usmeravala baš onako kako je trebalo. Pošto smo išli kolima imali smo tu slobodu da stanemo kada hoćemo što smo uglavnom koristili za kafu i piš pauze. Zanimljiv detalj iz jedne benzinske pumpe nas je sve oduševio

Fora koju koriste na pumpama (da ne moraju da plaćaju socijalni slučaj pred vratima wc-a) je ta da imate automat u koji se gurne 1 euro, on vam potom odštampa papirić koji kasnije možete da unovčite pri kupovini.

Pri izlazu iz Mađarske i gotovo kroz celu Austriju zasađene su vetrenjače koje prave struju, meni baš lepo izgledaju uklopljene u njive i poljane.

Autoputevi su uglavnom sa 3 trake, gde je prva za kamione, srednja za vožnju (preporučljivo od 100 do 150km/h) a treća za preticanje.

Nemačka sela su predivna, sve je zeleno, podšišano, savršena nadmorska visina. Gotovo svaka kuća ima solarne panele na krovu, i stado od oko 20 30 krava koje pasu. Tačno se vidi da im je selo od značaja, mali proizvođači koji ujedinjeni mogu dosta toga da proizvedu.

Nakon pristizanja u varošicu gde smo spavali krenuli smo u centar Minhena u mini obilazak kako bi iskoristili ostatak dana.

Dosta me podseća na Beograd, jedino što ima lepšu arhitekturu, a samo šetalište je tipična Knez Mihajlova.

Još jedan super vid reklame koji koriste sada već sigurno 5 godina je da zgradu koju renoviraju oblože ceradom na koju je odštampana ta ista zgrada u budućnosti (nakon renoviranja). Površinu pametno iskoriste kako ne bi pravili ruglo od grada a plus imaju ogromni prostor za reklamu, idejama nikad kraja.

Generalno se Nemci odlikuju praktičnošću gledam ih kao inženjersku naciju.

Cigarete su dosta skupe i naravno tu je još jedan automat koji ih prodaje Prvi korak je da se ugura lična karta radi potvrde o punoletstvu, a zatim odabir marke. Postoje tri rupe za plaćanje, kartica, kovanice ili papir. Mislim da nisam video ni jednu trafiku jer se novine takođe prodaju automatikom.

Na dosta mesta u centru postoje tzv. mobil bicikle tj parkirališta. Jednostavno dođete do bajka, pozovete broj telefona koji je ispisan na njemu, automat vam naplati vožnju i bežično je otključa. Vaš je da se vozate i da je nakon završenog puta vratite na jedan od parkinga predviđenog za njih.

Mnogo ljudi vozi svoje bicikle, i nema razlike da li je u odelu, da li nose suknju, da li je to fully bajk oprema sa sve kacigom, rukavicama, rancem, šorcem… Jednostavno je to najpraktičnije prevozno sredstvo u centru jednog velikog grada, ako ne morate da nosite ogroman teret.

Ako eventulano ne postoji staza za bicikliste, tada je označena traka na kolovozu širine oko 1m. Lep prizor je kada uglavnom mame voze svoju decu u prikolicama

Oduševio sam se kako prodavnice cipela sortiraju modele. Kod nas je obično tako da vi prvo odaberete cipele koje vam se dopadaju a zatim pitate radnika da li ima vaš broj. Često vam kažu da je baš taj broj rasprodat, vi se smorite u trenutku i krećete ponovo u potragu drugog modela.

Oni su napravili police koje su klasirane po brojvima a na njima su svi modeli iste veličine. Ovako je mnogo manji smor efekat jer odmah vidite koje modele poseduju u kojim brojevima + dobiju radnika više koji ne mora da burla po magacinu tražeći broj za vas…

Na banderama imaju sandučiće za vrećice koje služe za skupljanje izmeta vašeg kućnog ljubimca, nema izgovora da grad bude prljav, sve je obezbeđeno.

Pošto mi je bicikla izložena većem broju očiju ubrzo su usledeli komentari tipa: “E kupio si nove ručke“, “Zašto si kupovao nove ručke?“, “E vidim da su kupio nove ručke” itd…

Sve je sasvim normalno, rukohvati su definitivno upadljivi i bodu oči jer je kontrasnost prisutna.

Ali kada su ljudi počeli da viđaju Jadrankin bajs, zapanjeno sam slušao šta govore: “E pa nisi se ni hvalila da imaš nov bicikl“. “Šta si ti sve to promenila na biciklu“, “Nešto je sve drugačije na tvom biciklu, menjala si delove?“… Za sada je ovakvu ili sličnu izjavu dalo 5 ljudi!

Poenta ovog posta je da male promene, ako se dobro ukombinuju, usklade i pravilno predstave tj. postave, mogu izazvati ogromno oduševljenje, bolju iskorišćenost nečega do sada nevidljivog, a da ta promena nije skupa i da ne zahteva ogromno utrošeno vreme.

U web svetu to često znači promenu palete boja, jače isticanje menija, ili promenu slike katagorije recimo. Mnogo je primera koji mogu da potvrde kako male promene uvećaju prodaju ili posećenost. Takođe je slična priča sa pisanjem što Mooshema dobro prezentuje na svom kompanijskom blogu.

Voleo bih da čujem i neko vaše iskustvo a da je u kontestu gornjeg.

Znam da nema smisla ali ipak krenem ja sa razumnom pričom:

Pa koliko godina imaš (65) i šta si sve probala, zar nisi shvatila do sada da dok se sa sobom ne dogovoriš nema ništa od skidanja kila sa preparatima…

Razlog zbog čega pišem ove redove je njena izjava nakon moje rečenice:

Ma znam ja to, ali to je bilo na RTS-u, a ako se tamo reklamiraju onda to znači da je pravo i da radi, oni ne lažu nikad.

Bukvalno sam se stresao i uplašio koliko jak uticaj na njen mozak ima taj TV kanala, OPASNO! Strašno je što ima hiljade ljudi koji razmišljaju na njen kalup

Kao što je ranije bilo najavljeno na blogu i twitteru, sad je to sve sprovedeno u delu.

Na adresi www.opencoffeesubotica.com se možete informisati o tome šta je to Open Coffe Club, kada su naredna okupljanja i naravno ako ste iz Subotice i okoline, možete da se prijavite na RSS ili mail listu kako bi znali kada je sledeći sastanak.

Svi predlozi su dobrodošli ili ovde ili tamo ili na mail admin@opencoffeesubotica.org

Vidimo se!

Najmanje 5x na dan dobijemo pozive tipa: “Dobar dan, ja sam naručio majicu, pa bih došao po nju kada bude gotova” Indikator na telefonu ispiše da je pozivni broj 011 i već znam kako će dalje da se razvija priča: ja: “Ali gospodine mi se ne nalazimo u Beogradu nego u Subotici“. Posle ovoga običnu bude mala pauza i sledi objašnjenje da će mu kuriri doneti naručeni proizvod.

Na sajtu namerno nismo nigde istakli u kojem se gradu nalazimo a beograđani po difoltu misle da smo tamo. Da li je to zbog veličine grada ili zato što uglavnom sve što požele imaju u Beogradu ne znam, ali se dešava svakodnevno.

Drugi primer jer taj da pri klasičnoj kupovini preko interneta beograđani u 80% slučajeva izostave prefix 011 kada upisuju fixni telefon.

Kakva su vaša iskustva? Jasno mi je da nema mnog net prodavnica koje nisu u Beogradu ali eto baš me zanima.

Zanimljivo je napomenuti da se članovi benda pored muzike bave i drugim – primarnim poslovima (nema šanse u Srbiji da se živi od ovog žanra). Jedan od njih je klavijaturista, i naš programer (Dacko) koji svoju kreativnost ne štedi ni na jednom polju. Ostali se bavi srodnim temama, video montažom, grafikom i slično.

Mp3 download

Click here to view the embedded video.

Click here to view the embedded video.

Putovali smo Železnicom Srbije do Bjelog polja gde nas je do Sutomora dovezla Železnica Crne Gore. I na ulasku i na izlazu iz CG legitimisali su nas samo naši policajci a sa carinom i pregledom stvari nismo imali problema. Posle 16 sati puta iskrcali smo se u Sutomoru gde smo se taxijem odvezli do Bečića i hotela Alet Moc. Sa nama je putovao još jedan par pa nas je taj put koštao 10€. Inače je vožnja za tu destinaciju 20€. Na recepciji hotela smo se na brzinu prijavili, platili boravišnu taxu od 21€ i dobili ključeve od svoje sobice. Sve je čisto, ljudi kulturni i ljubazni. Pošto je ovaj hotel građen ’69 god. podseća na komunizam ali uprkos tome je lepo održavan. Ceo komplex se sastoji od 6 paviljona sa ukupno 200 soba, salom za ručavanje, kafićem i dva sportska terena. U prelepom dvorištu hotela sam prvi put u životu video drvo nara sa plodovima koji su bili na pola svog sazrevanja. Palme su svakako neizbežno rastinje i ima ih baš dosta.

Pošto smo uzeli polupansion, prvi obrok nam je bila večera. Samoposluživanje tj. švedski sto nam je baš odgovarao a hrana je bila raznovrsna. Pečene ribe i pekarskog krompira je uvek bilo a smenjivali su se piletina, rolati, bečke šnicle itd. Od priloga smo najviše konzumirali kukuruz mada je tu bio i grašak, šargarepa, krompir pire. Zaboravio sam reći da je supica i čorbica takođe bila svakodnevno ma meniju što nam je baš odgovaralo. Salata klasika, paradajz, kupus, krastavac, a desert je bio ili neki sitan kolač ili pomorandza. Sve u svemu i mi Vojvođani smo se pošteno mogli najesti

Jedino vodu česmušu nismo konzumirali. Preko puta hotela je bila prodavnica gde smo se snabdevali i isprobali skoro sve domaće i hrvatske flaširane vode. Prosek boce od 1,5l je bio 0,80€. U ovom super marketu sam i saznao da Crnogorci dinju nazivaju pipun, cene svih namirnica su skuplje u rasponu od 20 do 30%.

U plažnim kafićima cene sokića i točenog Nikšićkog piva su po 2€ a espresso je od 0,80€ do 1€.

Svako jutro smo oko 10 već bili na plaži i ubrzo smo ih upoznali sve, mislim da ih ima oko 5 sa Rafailovićima. Svaka plaža ima svoj naziv i tablu sa uslugama koje pruža. Suncobran i ležaljka su po 2€ a ako se uzme komplet; 2 ležaljke i suncobran, cena za ceo dan je 5€. Ovo se odnosi na jednu polovinu plaže jer je svaka podeljena na 2 jednaka dela od koje je drugi potpuno slobodan. Mi smo se odlučili za plažu koja nudi suncobran od trske jer se kroz platneni gadno pocrveni!!

U Bečićima su plaže šljunkovite sa razlikom u krupnoći šljunka, od najvećih oblutaka do najsitnije frakcije.

Na šetalištu su se naravno nalazili razni kiosci sa palačinkama, roštiljima i pizzama na parče. A u drugom delu, lanac restorana sa jelima po narudžbi. Palačinka sa eurokremom i plazmom je 1€ kao i parče pizze, a pljeskavica je 1,5€. Za jelo po narudžbi (morski plodovi na primer) potrebno je da izdvojite od 6 do 12€. Ima stvarno lepih restorana na obali kao što je na primer “3 Ribara” gde sam sa velikim gurmanskim apetitom pojeo lignje na žaru sa svim prilozima koje slede uz njih. Zanimljivo mi je bilo sto su nam naplatili i hleb .

Probao sam još i tzv. “Jadranski tanjir” gde se u porciji za 8€ dobiju takođe lignje, jedan škamp, dve neke manje ribice u celo i jedan riblji filet. Restovani krompir sa blitvom je bio stvarno ukusan jedino mi skamp baš nije najbolje legao, mada mislim da može bolje da se pripremi…

Pored restorana na obali ima mnogo ruskih hotela a naravno i ruskih gostiju. Non stop se u prolazu plažom ili šetalištem čuo ruski jezik tako da smo ga se baš naslušali. Njima je ovde extra, Rusi su došli iz svih društvenih slojeva i verujem da im je recimo naspram Moskve Crna Gora super jeftina, čak i ako su na moru.

Pošto sam već počeo da pišem o Rusima rećiću još par detalja. Onaj ko je ranije boravio u Bečićima sigurno pamti tunel za pešake koji ispod manjeg brda vodi do Slovenske plaže tj. kasnije Budve. I ove godine smo se uputili prema njemu ali sam se iznenadio kada nismo uspeli iz prvog da ga pronađemo. Ljubazan meštanin nas je uputio da se iza hotela Bellivel sada nalazi samo početak tunela koji je zbog izgradnje mega komplexa na pomenutom brdu zatvoren i premešten na samo brdo. Tako smo za nekih 5 minuta hoda preko drvenih stepenica prešli to brdo. Na ogradama su bili prikazani 3d planovi i skice šta su Rusi tu sve zamislili da izgrade. Bukvalno žele da naprave mali Dubai od ovog dela primorja! Na završetku drvenog stepeništa noge su nam kročile na novo i prelepo šetaliste Slovenskom plažom pa sve do početka Budve. Pod je obložen nekim novim materijalom, podseća na topljivu stenu, prelepom pogledu na more i obalu možete da uživate sa klupica i sedalica koje su sa obe strane. Neke su uklesane u stenu tako da deluju baš zanimljivo a pre svega je sve to uklopljeno u prirodni ambijent. Na pločici smo pročitali da je celo šetaliste urađeno za 12 dana što nas je još više zadivilo i već nas teralo da maštamo kako bi bilo prelepo da se ovo proširi i dalje. Sve preporuke za šetnju ovim delom!

Sa plaže se selim u more. Voda je bila izuzetno topla. Jedino razočarenje sam doživeo kada sam gnjureći uvideo da podvodni svet ni približno nije bogat kao u Čanju. Samo na jednoj plaži, na levom kraju Bečića je bilo zanimljivo gnjuriti i družiti se sa morskim ježevima, školjkama a izbrojao sam i 5-6 vrsta riba.

Zamenu za duga ronjenja zamenili su poveći talasi poslednja 2 dana u kojima sam se kao dete od 5 godina igrao, bacao i prevrtao. U nekim naletima su baš bili jaki tako da su bez problema mene od 86kg rušli ko domine.

Onima koje talasi nisu mogli da zabave tu su naravno bile pedaline, skuteri, i za mene novi sport para sejling: gliser se nalazi na nekih 200m od obale, prikače na tebe otvoreni padobran koji je sajlom na odmotavanje prikačen za čamac. Kada se padobran napuno vazduhom onaj ko je za njega vezan počinje da leti u visine koje nisu baš male, gliser ga provoza 2, 3 puta duž plaže gde on od gore sigurno ima fantastičan pogled a zatim se bezbedno spusti u čamac jer ga ovi postepeno dovuku.

Pošto smo uhvatili 7 sunčanih dana morali smo se pridržavati pravila pa smo tako od 12 do 16h boravili u debelom hladu hotelske sobe ili slično zbog jakog sunca koje smo hteli da izbegnemo. To vreme smo taman iskoristili za ručak i popodnevni odmor.

Poslednji dan smo imali samo doručak gde smo uvek imali 2 vrste sira, šunkarice, parizeraz, prženice, kajgane, krofni, maslaca i marmelade. A od napitaka jogurt, kafu, čaj i mleko. Taj dan je prepodne padala kiša koja je predhodila grmljavinom od 1,5h kakvu u životu nismo culi.

Dakle odjavili smo se, pokupili svoje lične karte i opet taksijem krenuli u Sutomore na željezničku stanicu. Prijepolje i jos 4 dana odmora su nas čekali.

Sada je 01am, 15. jul, sedim u vozu i pišem ovaj post, a kada dođem pred svoj desktop sledi ubacivanje slika i publishing. Mislim da mi je ovo najduži tekst do sada i baš sam imao želju da ovo letovanje pretvorim i u pisanu reč.

Ostatak fotografija sa letovanja možete pogeldati ovde.

Ovo je banalan primer koji sam večeras fotografisao ispred prodavnice, želim samo da ukažem na to koliko je bitno dobro istaknuti i uopšte staviti neki kontakt kako bi kupci eventulano postavili pitanja i sve ostalo.

Super je što su brojevi telefona, koji su bili na dnu papira, svi iskidani, ali šta ako se svi uzmu kao što je to slučaj ovde?! A niko ne bude ozbiljan a žena koja je dala oglas ostane bez posla.

Obratite pažnju, razmišljajte u napred, stavite se u ulogu toga koji čita oglas tj. kome je namenjen.

Prošao je vrlo pozitivno. Upoznao sam mnogo ljudi i čuo interesantne priče. Saznao da čovek koji sedi pored mene radi na tome i tome, da je uradio taj i taj sajt.

Sit se ispričao sa devojkom iz Positive-a. Čovekom koji sa Pecom radi Vesti.rs, momcima is Internet ID-a, Varagićem.

Bio je i jedan student koji je došao da vidi šta su tu dešava i priča.

Upoznao sam Vranca sa Twittera. Pričao sa čovekom koji je radio Formaxstore itd. Tu je bio i Steva Majstorović koji se izvukao od poziva na večeru zbog malecke ćerkice koja je pod hitno zahtevala kupanje

Oduševljenje i čuđenja je bilo na pretek. Generalno su jako kvalitetna i bitna ovakva okupljanja jer se puno toga nauči. Takođe je bitno da i Vi nekoga naučite nečemu, bliže mu objasnite tematiku kojom se Vi bavite.

Ono što je cilj meni i Aleksandru (vlasniku VIZIOshopa-a) je da napravimo OpenCoffee i u Subotici, a kasnije organizaciju poseta jednog grada drugom i obrnuto.

Zato subotičani, ostavite dole komentar kako bi imao vašu e-mail adresu radi kontaktiranja kada konkretizujemo priču oko subotičkog OC pionir okupljanja, priče oko sajta i sl. A do tada opencoffeenovisad.org

Da li ste razmišljali o tome da vas recimo od danas više nema, ko će biti zadužen (ko zna) vaše passworde, ko zna sveske-papire gde držite podatke i lozinke ili druge bitne informacije koje bi bilo dobro da se saznaju.

Ko će da se pobrine o vašim diskovima, i ostalim tehničkim ličnim stvarima. Da li imate nekoga ko će za vas poslati mailove svim poslovnim saradnicima sa obaveštenjem?

Koja je vaša izlazna strategija ? Ili vas baš briga šta će biti sa stvarima, sajtovima, serverima koje ste vi održavali, da li neko zna na koji način (sistem) kreirate svoje lozinke?

Ko će da obriše perverzije sa vašeg računara kako porodica ne bi stvarala kasnije krivu sliku o vama?

Da li ste razmišljali o tome ?

Kao što naslov kaže ideja mi je da saznam koliko košta post od recimo 300-600 reči i da li postoje potkovani ljudi koji imaju vremena, želje i volje da rade jedan ovakav posao.

Recimo da bi se pisalo 3 posta nedeljno sa tematikom sličnom ovom blog-u, životne opšte teme – online magazin.

Za sada sam se raspitao u krugu najužih prijatelja i stvorio sliku od 3 cene za 3 nivoa članka (posta)

Bitni faktori su: kvalitet pisanja, stručnost i iskustvo osobe.

1. Osoba bez predhodnog iskustva sa ogromnom željom za rad 5€

2. Neko iskustvo iza sebe u pisanju blogova ili drugim medijima 10€

3. Isto kao osoba 2 + tehnički i tematski potkovana osoba koja zna o čemu i kada da piše kako bi to bilo 100% čitana i targetirana tema 15€

Koje je Vaše mišljenje, koliko bi Vi platili nekome i koliko bi Vama bilo dosta da Vam plate za urađeni posao po tekstu?

Na kom mestu i kako bi tražili ljude za ovakav posao?

Otvoren je sajt za sva Vaša iskustva što se tiče reklamacije nekog proizvoda ili usluge nekog preduzeća. Prenosim uvod osnivača sajta:

Portal reklamacije.org počinje sa radom. Cilj portala je da utiče na poboljšanje kvaliteta proizvoda ili usluga. Javnim iznošenjem pozitivnih i negativnih iskustava potrošači mogu da se informišu o kvalitetima i manama proizvoda i pružaoca usluga.Takođe prodavci i osobe koje pružaju usluge mogu da uvide greške do kojih je došlo i isprave ih i time dobiju zadovoljnog potrošača koji će znati da prepozna kvalitet i dobar odnos prema potrošaču. Na linku Napiši reklamaciju registrovani korisnik može da napiše svoje iskustvo (bilo pozitivno ili negativno) sa kupljenim proizvodom ili izvršenom uslugom. Takođe se na takav tekst mogu davati komentari. Portal je u test fazi pa Vas molimo da bilo kakvu nepravilnost u radu prijavite na admin @ reklamacije.org da bi se nepravilnosti otklonile. Neki delovi portala nisu prevedeni sa engleskog jezika. Trudićemo se da se u što kraćem roku završi prevod.

Posetitie www.reklamacije.org

Anksioznost.net je sajt posvećen ljudima sa ovim poremećajem, depresivnim ljudima, ljudima kojima je potreban rad na sebi a da u to nije upleten psihijatar, lekovi i druga zaobilazna rešenja. Potencira se i preporučuje da sami morate srediti svoje telo i misli. To je sve moguće uz opuštanje, relaksaciju, bez-brigu, i još mnogo saveta koje se nude na gore pomenutim stranicama koje preporučujem i osobama koje nisu u ovom stanju.

Upravo mi je stigla ulaznica za Trenchtown festival u Subotici tj. na Paliću. Odlučio sam se za prvi dan zbog benda LET3 koji su me svojom energijom oduševili pre par godina kada su gostovali u Novom Sadu u holu SPENS-a. Festival se otvara već tradicionalno 1. maja za kada je zakazan i moj odlazak tamo. Sve ostale infomarcije vezano za sam događaj, rezervaciju karata, mape do etno kampa, spisak izvođača… možete pogledati na samom sajtu. Uzdravlje!

p.s. ako neko dolazi iz drugog grada slobodno se javite pa da se organizujemo – vidimo – upoznamo…

Zanimljive činjenice i informacije. Pogledao sam domaći “Kako je propala Jugoslavija” i sad ovaj strani (ima prevod). Definitivno savetujem generaciji koja nije bila svesna sebe i okoline kada se ovo sve dešavalo i šta su početci sukoba i raspada. Preporuka i za one starije kojima je izvor informisanja bio RTS1.

Zanimljivo mi je kada u prodavnicama vidim domaće proizvode na kojima je pored mašinskog puta čak i ručno hemijskom precrtan svaki albanski distributer, žalim te ljude koji su svaku kesicu ili pakovanje morali da “firkaju” Ali eto naređenje je stiglo od “gore” pa što se mora nije teško.

Dakle ako imate za prodaju stari ili novi računar, bilo koju komponentu, gps ili bluetooth uređaj, Halo Bing je mesto da to oglasite. Sajt je prijatnog i ne nametljivog dizajna, usresređen na organizaciju kategorija i prikazivanje novih unosa tj. pre svega sadržaja.

Za ideju i realizaciju istog pobrinuo se moj dobar prijatelj Joker koga sam već par puta spominjao u svojim postovima. Čovek je mnogo godina unazad u IT svetu i definitivno je posvećen hardweru. Odlučio se za Joomlinu platformu koja pruža velike mogućnosti za kustomizaciju, za bukvalno sve vrste sajtova različitih namena.

Usled prekomernog lučenja hormona, dolazi do poremećaja koji izaziva opadanje imuniteta, te tako vaš organizam više nije adekvatno zaštićen od bolesti. Stidljivost i povlačenje u sebe nisu dobro rešenje. Svaka blokada prirodnih reakcija samo će vas udaljiti od sebe samog, a stres će dobiti pravu priliku da zavlada. To nije preporučljivo.

Trudite se da budete što opušteniji – to će vam pomoći u komunikaciji sa ljudima. Pokušajte da se što više smejete, jer će vam to pokazati da život ima i lepše strane od one tmurne, koje svi, pre ili kasnije, postanu svesni. Budite što aktivniji, bavite se sportom ili jednostavno budite što više u pokretu. Ipak, to nije jedina aktivnost koja će vam biti od koristi.

Druga aktivnost, koja je možda još važnija od prve, jeste aktivnost moždanih, popularno nazvanih, sivih ćelija, kojima ne smete dozvoliti ni trenutak predaha. Razmišljanje nije greh; stoga, uposlite svoje vijuge – tako ćete se osloboditi i presije koju nove situacije mogu da naprave u vašem životu. Kada ste aktivni i kada ste u punoj snazi, gotovo da ne postoji način da se postidite sebe i svojih reakcija, jer će vaš mozak preduprediti osećanje stidljivosti, koje može da bude veoma neprijatno u pojedinim trenucima.

Izvor

Windows
MAC