1 | drveni_advokat

December 10th, 2008 at 9:47 pm

volela bih da radim takav posao ili sličan . . . i bila bih zadovoljna sa 10e ukoliko je u pitanju tekst iz iskustva ili na zadatu temu. za stručan tekst (kao što sam jedan radila za jedan online magazin, besplatno /sucker/) za koji bi mi trebalo vreme za istraživanje i uobličavanje samog teksta (mislim konkretno na književnost) ne bih pristala na manje od 15-20e . . . ali zato mogu da garantujem visok kvalitet i stručnost )) samo kada bi neko to plaćao . . . ali mi niko ne brani da sanjam

2 | Lolek

December 10th, 2008 at 10:14 pm

Kao što sam ti već pomenuo, znam mlade novinare koji rade (ili su na praksi) za manje para nego što bi zaradili da mesečno napišu po 15-20 online članaka od 500+ reči za po 10€. A šalju ih redovno na teren i zajebavaju ih neprestano.
Uz to mislim da je normalno da ćeš naći nekog ko bi pre pisao blog za pare nego besplatno iz zabave (kao što sad funkcioniše 95% domaće blogosfere). Ali treba ti onda naravno i neka kontrola kvaliteta. Za većinu postova koji se pojave na domaćim blogovima ne bih dao ni 10 dinara, kamo li 10€. Čast izuzecima.

3 | Toni Aničić

December 10th, 2008 at 10:49 pm

Ja sam zapravo jedan od rijetkih koji je placen da bloga Radi se naravno o jednom nasem mjesecnom casopisu, a cijenu bas i ne smijem reci javno ali samo cu reci da je veca i od slucaja 3. I to sve po zakonu, placeni doprinosi drzavi, sve cisto

4 | Walker

December 10th, 2008 at 11:08 pm

Sve zavisi od ponude i potražnje. Ako je u pitanju neka laka tema, možeš naći relativno dosta ljudi koji bi pisali za manje novca, ako je stručna ili specifična, gde je teže naći stručnjake koji poznaju ne samo tematiku nego i primeren jezik i stil, onda ćeš ono malo što se javi morati da platiš više… Ali kontam da je 30-50 para po karakteru ok cena. (To izađe oko 900 dinara za 3000 znakova za obične tekstiće, pa do 1500 za stručne)

5 | Fotomanijak

December 10th, 2008 at 11:19 pm

Recimo da je neka tarifa za honorarno pisanje tekstova za neke domace stampane casopise negde oko 1000din po tekstu.

Cisto da imate u to u vidu prilikom uporedjivanja.

Takodje potrebno je uzeti u obzir da je pisanje za web mnogo mnogo kompleksnije nego sto je pisanje za stampu.

Posto na webu autor obicno mora da brine racuna nesto vise o samom pravopisu – posto je sam autor neretko i lektor. Takodje uglavnom sam brine o opremanju teksta. Sto ilustracijama sto linkovima – posto su to neke od osnovnih odlika web sadrzaja.
Na kraju, ali ne i najmanje vazno, je i “prelom teksta” i pisanje naslova, ovo mozda moze zvucati trivijalno ljudima koji imaju imalo iskustva u prisanju na web-u.
Ali za one koji dolaze iz stampanih medija, ovo predstavlja ozbiljan problem – posto za sve ovo u stampi obicno zaduzena armija ljudi – lektora, redaktora, prelamaca, urednika fotografije, urednika…

6 | David Green

December 10th, 2008 at 11:22 pm

Zavisi od toga sta zelis da postignes tih tekstom, tj. za koji oblik svrhe bi ga ti koristio. Da li je isprazan tekst koji eto tek tako ispunjava dokolicu, da li je tekst koji nece bash razumeti svako, da li je to tekst za koji ce neki da se prave da su razumeli, da li je tekst koji zabavlja, ili tekst koji informishe, da li menja svest citaca, da li unosi zabunu, da li pomiruje, da li odushevljava, da li proshiruju opseg znanja o nekoj oblasti, u proslosti, sadashnjosti ili buducnosti, da li objashnjava neki pravac, da li odmara, da li podstice, da li poziva? Svaki tekst sa sobom nosi jedan vid odgovornosti, a objaviti ga tek tako nije nimalo lako.

Dugacki tekstovi mene umaraju. Ja vishe preferiram intervju. Razgovor…

http://www.youtube.com/watch?v=V8udfTYA1l0

7 | mustrabecka

December 10th, 2008 at 11:34 pm

Razmišljam o magazinu sličnog koncepta kao personalmag.rs ali ne striktno IT orjentisan, nego standardne kategorije, priroda, kultura, IT, zanimljivosti, ljudi, automobili itd.

Vremenom bi se sigurno povećavale uloge a tako i “pisci”.

8 | eBlogovi

December 11th, 2008 at 1:00 am

Cao slucajno znam da se pisanje clanaka na Engleskom na digitalpoint forumu naplacuje 1 cent za jednu rec… znaci clanak od 500 reci = $5 (350-400 dinara) pa uzmi i taj aspekat u obzir pri formiranju cene

Pozdrav,
Dejan M.

9 | eBlogovi

December 11th, 2008 at 8:54 am

Ja bih se osjećao loše kad bih naplaćivao za blogovanje. Za novac se može pisati o svačemu, ali o životu ne.

Ne mogu zamisliti kako bi to izgledalo.

Da bih bio jasniji, odgovoriću pitanjem. Koliko platiti pjesniku za pjesmu od 5 strofa?

10 | eBlogovi

December 12th, 2008 at 9:47 am

Sto se potpisa kao ja? komentar broj 9 nisam ja napisao…

11 | mustrabecka

December 12th, 2008 at 10:01 am

Nekome se sviđa tvoj nick

12 | awake

December 13th, 2008 at 9:59 am

Komentar broj 9 sam ja napisao, a ovaj blog sam skontao preko tvog servisa, pa sam malo reklamirao.

No hard feelings.

13 | milos

January 7th, 2009 at 10:32 am

@ “lažni” eblogovi

Zavisi kako gledaš na stvar bloga. Za pesmu ne bi dobio ni dinar i da hoćeš, a i da pišeš o životu, ni tu ne bi dobio ni dinar jer nisi, recimo, Ernest Hemingvej.

Recimo opet, specijalizovani blog o zdravoj ishrani je već druga stvar. Ako aktivno učiš na tom polju i ako imaš određen nivo znanja, lako je proceniti da je tvoj tekst dobar jer sigurno nećeš napisati da je zdravo jesti sarmu, a kao salatu gumene bombone, a sve to zalivo kolom.

P.S. Da si Vasko Popa, i opet recimo, i imaš neku pesmu koju nisi nikad objavio, prvo bi dobro analizirao koji model zarade bi primenio na svom sajtu tako da od tvoje pesme zaradim najviće. Moj cilj je da privučem kritičnu masu koja bi čitala Popinu pesmu, onda bih stavio neki PPC, i zaradio veoma mnogo, ali bi i Popa za pesmu od deset stihova dobio 1000 evra.

Ime je veoma bitno… stručnost i sve te stvari da bi prodavao pesmu ili priču o životu… Kada bi pisao o automobilima, ne bi ti bilo potrebno ime da dobiješ 10 evra za tekst od 500 reči.

Puno pozdrava

14 | Keba kraba

January 12th, 2009 at 6:21 pm

Ja bih pisao za 10 evra po postu ali bi mi uslov bio da na kraju svakog posta stavim (\/) , , (\/) klak-klak

15 | grande

January 31st, 2009 at 2:22 am

Ej bre, evo tek sam sada naišao na ovaj post, i znaš šta, da se dobro nasmejem, i to je to. 1983 sam objavio prvi tekst, priču, pripovetku: Sirijus, Sci Fi… Honorar je bio da padneš na dupe. Zagrebački Vjesnik je tada meni platio honorar koji je u to vreme bio k’o tadašnja godišnja plata. Da nije bilo te “godišnje Plate” ja ne bih ovo, sa zakašnjenjem, pisao tebi, vama itd. Jedno vreme sam saradjivao sa Redio Belgrejd… i čekao honorare po osam meseci, pa i preko godinu dana. A to su bile one zajebane godine hiperinflacije. Jedno vreme sam pisao priče za nekadašnje “Dane”, ili “Danas”, ni imena se više ne sećam. Honorar 100 DM, ali sam i to sa debelim zakašnjenjima “naplaćivao”, u bukvalnom smislu te reči. Dakle, lepo je sanjariti. Za Ca Ca Ca tekst mi treba 10 do petnaest minuta, i ne trebam preterano paziti, jer to su gradske teme. Ipak, moraš voditi računa o nekoj kakvoći, budući je tvoj potpis ispod teksta, bez obzira na pseudonim. I naravno, pošto ovu stvar odradjujemo dvoje, svaki drugi dan stižeš na red, to smo prihvatili, i onda nakon stotinjak tekstova za sedam meseci pomalo ti dosadi da pišeš o stvarima o kojima niko u gradu ne vodi računa; a pazi, pišeš o temama o kojima bi braća nov’nari i sestre novinarke trebali/le da pišu. Medjutim, očigledno je da mi, Grande i Minore, možemo sebi dozvoliti luksuz “besplatnosti”! I za kraj, stvarno nemam komentar na gore ispisane odgovore. Pozdrav.